– Када се може очекивати прототип борбеног робота?
– Наш центар нема задатак да прави борбене роботе и њихове системе. То је задатак наручиоца, тј. Министарства одбране, Федералне службе безбедности, Министарства за ванредне ситуације, итд. Наш задатак је да направимо авионику без које ти роботи не функционишу, тј. да обезбедимо основне уређаје, комуникацију, техничку оптику, напајање, погон, системе за колективно управљање, интерактивну везу између оператера и робота и све остало. Министарство одбране најбоље зна какав борбени робот му је потребан. Битно је да главни конструктор који ће радити на њему не прави робота „од нуле”, него да има све компоненте, нешто попут „лего” коцкица од којих ће брзо направити потребну машину. Управо то је задатак нашег центра.
Постојећи борбени робот „Нерехта” је фактички прототип наше будуће борбене платформе. То није оно што ми радимо за Министарство одбране. То је борбена платформа коју ћемо развијати у оној мери у којој се буду развијале кључне технологије.
Борбени робот „Нерехта”. Илустрација: прес-фото.
– Да ли се припрема пројекат израде нове генерације опреме будућности под називом „Ратник”?
– На развоју опреме „Ратник 2” ради Министарство одбране, а ми радимо на пројекту који би се условно могао назвати „Ратник 3”. Ми га зовемо „Легионар”, али касније, када буде готов, пројекат може добити и неко друго име. Суштина је у томе да ми сада први пут разматрамо стрељачко оружје и личну заштиту нашег војника у склопу већег и озбиљнијег комплета, који укључује и оружје, и системе за везу, и средства заштите од гелера и метака, и квалитетнију униформу која ће бити удобна у свим климатским условима. У склопу пројекта су и решења везана за исхрану војника, средства за медикаментозну терапију, евакуацију, дијагностику и ефикасно лечење независно од локације на којој се војник налази. Оцењујемо могућности телемедицине и медицинске роботике, помоћу које ће свуда бити могуће указати квалитетну лекарску помоћ, испланирати операцију и лечење војника, чак и ако се он налази на другом континенту. Хирурзи могу да „науче” роботе како да сами одраде одговарајућу операцију.
Илустрација: прес-фото.
– Како ће по вашем мишљењу изгледати ратовање у будућности?
– Мислим да ће све више маха узимати роботизација. Те ратове ће фактички водити оператери и машине, тј. неће бити војника који на бојном пољу пуцају једни у друге. Ратни задаци ће се решавати са минималним губицима у људству. Војник ће постепено постајати оператер који је све удаљенији од прве линије фронта.
– Какве су перспективе чамаца и тенкова на аутоматско или даљинско управљање?
– Наше виђење је да будућност припада системима на аутоматско или даљинско управљање. То ће бити мултифункционалн
– На колико пројеката фонд ради у овом тренутку?
– Наши пројекти су подељени у две групе. Једно су велики пројекти, којих у овом тренутку има 46. Друго су мањи, прелиминарни пројекти, који коштају највише 3 милиона рубаља, и у склопу којих ми дајемо образложење тактичко-техничк
– Који пројекти се приводе крају?
– Већ смо почели са отвореним тестирањем пројекта „Хербаријум”. То је систем колективне израде инжењеријског софтвера. Приводи се крају и заједнички пројекат са Министарством за ванредне ситуације под називом „Систем 112”. Наша лабораторија ће се даље бавити решавањем задатака везаних за препознавање контура одређених појава, са циљем да аутоматски системи одмене огроман број оператера који помоћу видео-надзора осматрају терен како би на време открили ванредну ситуацију. Завршавамо и читав низ затворених пројеката. Ми редовно реферишемо руководству земље о томе како напредују наши радови.
Оригиналну верзију чланка прочитајте овде.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу