Лек из Сибира: Руски фармацеути циљају на међународно тржиште

Антон Вергун/ТАСС
Руски произвођачи лекова покушавају да заинтересују стране потрошаче квалитетом и прихватљивом ценом својих производа. Међутим, они најпре треба да освоје домаће тржиште, где још увек доминирају препарати стране производње.

Удео руских лекова на домаћем фармацеутском тржишту током протеклих годину и по порастао је са 24% на 28,5%. То је 8. јула на седници владине комисије за замену стране робе домаћим производима саопштио министар индустрије и трговине Денис Мантуров. Истовремено је увоз страних препарата опао за 8,5%.

„Засада се и даље увозе знатне количине страних лекова, укупно 526 позиција. Међутим, у наредне две године више од половине тих лекова ће заменити домаћи фармацеутски производи”, уверен је Мантуров.

Са друге стране, генерални директор Новосибирског медицинског технопарка Јекатерина Мамонова сматра да руски потрошачи још увек радије користе препарате стране производње. По њеном мишљењу, они то чине јер не знају за висок квалитет руских лекова.

„Није довољно само направити квалитетан производ. Треба још и обавестити потрошаче да је тај производ ефикасан”, истакла је Мамонова у свом излагању на форуму „Технопром” у Новосибирску. „Многи руски произвођачи не схватају да увођење иновационих производа често више кошта него њихово стварање”.

Уједињеним снагама до победе

Представник Уралског биомедицинског кластера Јевгениј Журављов сматра да се ситуација са пласирањем руских иновационих препарата може изменити помоћу професионалних удружења.

„Руски научници немају искуства у пласирању својих идеја на тржиште. Они постижу добре научне резултате, који затим скупљају прашину на универзитетским полицама”, каже Журављов. Управо на једној таквој „прашњавој полици” кластер је пронашао антивирусни препарат триазавирин, који ефикасно делује против 15 врста грипа и већ је уведен у производњу.

Сада кластер обухвата преко 30 чланова, од тога 12 предузећа која се баве производњом медицинских препарата. По речима Јевгенија Журављова, један од главних иновационих праваца је развој средстава заштите за бубрежне болеснике. ”Захваљујући нашем раду, Урал и многи други региони већ не зависе од увозника опреме и препарата за дијализу”, изјавио је Журављов за „Руску реч”.

Медицински кластер се сада формира и у руској „Силицијумској долини”, тј. у Сколкову. За његово стварање је из државног буџета издвојено 1,5 милиона долара. Пројекат обухвата читав комплекс медицинских центара, инфраструктурне објекте, као и поједине канцеларијске просторије и приватне истраживачке компаније.

Коме су потребни руски препарати?

Планове везане за замену увозних препарата руским производима најпре треба реализовати на домаћем тржишту, а после тога произвођачи намеравају да прошире пласман и у иностранство. „Наш пројекат је осмишљен да траје 20-30 година”, истакла је Мамонова говорећи о Новосибирском медицинском технопарку, основаном 2010. године. „Први део нашег плана је замена увозне робе домаћим производима. Тај правац ми треба да развијамо до 2018. године, а после тога крећемо на међународно тржиште”.

По речима Јекатерине Мамонове, технопарк је одредио три приоритетна правца у којима се потенцијално може постићи успех. То су трауматологија, неурохирургија и медицинска рехабилитација. „Највише пажње посвећујемо стварању конструкција са ткивима која надокнађују разне дефекте”, рекла је Мамонова за „Руску реч”.

На пример, технопарк се бави развојем технологије моделирања фрагмената лобање који се могу штампати на 3D штампачу. „У перспективи ми разматрамо различита тржишта, а сада више радимо са Европом по питању размене технологија”, каже наша саговорница.

Уралски биомедицински кластер планира да већ ове године избаци на међународно тржиште антимикробни филм (слој) дезитол – једино такво средство у свету. Оно се може нанети на сваку површину, и чим се осуши ствара танки полимерни антимикробни филм.

„Нама су приоритет земље југоисточне Азије. Тамо људи лакше прихватају препарате произведене у Русији”, објаснио је Журављов за „Руску реч”. Антимикробни филм уништава HIV, изазиваче различитих болести и патогене гљивице, како оне које се већ налазе на површини, тако и оне које доспевају на њу после премазивања. У стварање овог препарата уложено је 5 милиона долара.

Росијскаја газета. Сва права задржана.