Зашто Русија прави авион са ласерским топом?

Русија ради на авиону наоружаном ласерским топом нове генерације, саопштио је агенцији ТАСС извор у војноиндустријском сектору.

„Ради се на новој генерацији ласерског топа ваздушног базирања“, рекао је сабеседник поменуте агенције.

Реч је о авиону познатом под индексом А-60. Раније су медији саопштавали да се пројекат реализује у оквиру огледно-конструкторских радова „Сокол-Эшелон“.

Још у совјетско доба конструктори су покушавали да направе летећи ласер.

Летећи ласер А-60

Рад на ласерском систему који се монтира на авионе отпочео је у научно-производној корпорацији „Алмаз“ у јуну 1965. године. 

„Алмаз“ је радио на овом пројекту заједно са авијацијским научнотехничким комплексом „Г.М. Беријев” у граду Таганрогу (1.130 км јужно од Москве).

Ова два научна центра направила су совјетски авијацијски ласерски систем А-60 на бази авиона Ил-76. Летећи ласерски комплекс тестиран је на једном подмосковском аеродрому 1983. године. А-60 је 27. априла 1984. године успешно погодио ваздушни циљ, који је под дејством ласерског зрака задобио очекивана оштећења.

Авијацијски ласерски систем А-60. Илустрација: "Краснаја звезда"

Експерти кажу да није коректно приписивати ласерском систему „задатак пресретања бојевих глава балистичких ракета“. То „нико никада није поставио као задатак авионских ласерских система“, каже Константин Макијенко, заменик директора Центра за анализу стратегија и технологија.

Стручњаци истичу могућности наношења термичких оштећења циљаним објектима, али посебно издвајају потенцијал ласера када је реч о ометању оптичко-електронских средстава извиђања, тј. перископа, даљиномера и других уређаја којима се опрема савремено наоружање. Захваљујући фокусирању такви уређаји вишеструко појачавају дејство ласерског зрака. Када је реч о уништавању оптике ласер може имати стотинама и хиљадама пута већи домет него у случају наношења термичких оштећења, истичу стручњаци корпорације „Алмаз“.

Јефтино, моментално и независно од временских услова

Ласерско оружје је привлачно пре свега због могућности неочекиваног и практично моменталног (брзином светлости) напада на непријатеља, због релативно јефтиног „пуцња“ високе прецизности, као и због тога што се у мирнодопским условима не морају правити залихе „муниције“. Монтирањем система на авионе обезбеђује се пре свега његово коришћење у свим временским условима (и када је облачно), а такође висока мобилност и маневарске могућности.

Због распада СССР-а током 1990-их и економске кризе која је затим уследила рад на овом пројекту је био обустављен. Обновљен је тек после 2000. године.

У августу 2009. године извршен је експеримент навођења ласерског зрака са авиона А-60 на космички апарат који се кретао на висини од 1.500 км. Током лета је откривено и праћено неколико десетина космичких апарата. Крајем 2012. године, према подацима које износи лист „Известия“, Министарство одбране Русије затражило је да се обнове радови на стварању борбених ласера који могу онеспособљавати авионе, сателите и балистичке ракете.

Трка у ласерском наоружавању

САД су тестирале моћни хемијски ласер у оквиру пројекта ABL чији је циљ био стварање система противракетне одбране. Од краја 1970-их тиме су се бавиле компаније Boeing, Northrop Grumman и Lockheed Martin, да би 1985. године било извршено копнено тестирање у коме је ласер загрејао и дигао у ваздух стационарни резервоар горива на удаљености од једног километра.

Тај систем је био монтиран на специјално модификовани транспортни авион Boeing 747-400F. ABL је имао инфрацрвене сензоре за откривање циља, три ласера и систем сочива за фокусирање зрака. Тестирања су вршена практично сваке године, али није постигнута захтевана ефикасност новог оружја, тако да је пројекат затворен 2012. године.

„Руски авијацијски ласерски систем ће максимално искористити могућности ласерског оружја у интересу решавања важних задатака ваздушно-космичке одбране Русије. Постоји уверење да ће стварањем овог иновационог система научно-производна корпорација ’Алмаз’ и удружење предузимача сачувати водећу позицију у изради ласерских система“, сматрају руски стручњаци.

Росијскаја газета. Сва права задржана.