Нова руска интерконтинентална ракета може да прелети Јужни пол

"Сармат" треба да замени тренутно најтежу и најубојитију стратешку ракету на свету Р-32М2 „Војвода”.

"Сармат" треба да замени тренутно најтежу и најубојитију стратешку ракету на свету Р-32М2 „Војвода”.

Владимир Федоренко/РИА Новости
Руси тестирају нову интерконтиненталну балистичку ракету „Сармат” која треба да замени чувеног „Војводу” (или „Сатану”, по класификацији НАТО-а). Ново оружје је строго чувана државна тајна, али поједини детаљи су већ познати.

У Русији је завршено тестирање мотора првог степена нове интерконтиненталне балистичке ракете „Сармат”, која ће ући у експлоатацију почетком 2020-их. Тактичко-техничке карактеристике овог оружја су строго чувана државна тајна. Ми ћемо изнети оно што смо успели да сазнамо од конструктора и у разговорима са војним експертима.

Наглашавам да се у овом тренутку на ракети још увек врше огледно-конструкторски радови, тако да ће до коначне испоруке руској армији она доживети читав низ модификација и измена.

Шта је то „Сармат”?

То је тешка интерконтинентална ракета на течно гориво са ознаком РС-28. Тешка је укупно 100 тона, а 10 тона је тежак део који садржи бојеву главу, тј. који стиже на циљ. Ракета треба да буде испоручена Стратешким ракетним трупама Руске Федерације после 2020. године и да замени тренутно најтежу и најубојитију стратешку ракету на свету Р-32М2 „Војвода” (по класификацији НАТО-а SS-18 Satan), тешку укупно 211 тона, с тим што је део који стиже на циљ тежак 8,8 тона.

Нова ракета је лакша од „Војводе” и има већи домет. „Војвода” може да прелети 11.000 км, а домет „Сармата” је 17.000 км. Нова ракета може да лети чак и преко Јужног пола, одакле нико не очекује напад и где нико не прави противракетни „кишобран”.

Поред тога, „Војвода” има 10 нуклеарних бојевих глава, док ће „Сармат” имати вишеструке бојеве главе са најмање 15 независно навођених пројектила. Они ће бити груписани у облику грозда. Сваки пројектил има бојеву главу снаге 150-300 килотона и може да се одвоји од „грозда” у тренутку када програм у самој бојевој глави одреди њен циљ. Одвојена бојева глава ће летети према циљу хиперсоничном брзином (преко 5 махова), мењајући своју путању тако да је не могу пресрести никакви системи противракетне одбране (ни садашњи, ни перспективни, па чак ни они који се ослањају на космичке елементе).

Конструктори ракета кажу да се „’Сармат’ не обазире на противракетну одбрану. Он је неће ни приметити”.

Колико ракета ће бити произведено?

Од „Војводе” ће остати најмање 154 укопана лансирна силоса (исто толико силоса је већ дигнуто у ваздух у складу са споразумом „СТАРТ 1”) Наравно, неће у све силосе бити постављене нове ракете, али ће њихов број морати да буде усклађен са параметрима споразума „СТАРТ 3”, који предвиђа да Русија и САД до 5. фебруара 2018. године могу имати по 700 спремних носача бојевих глава и по 1.550 нуклеарних бојевих глава на њима.

Подсећамо да сваки „Сармат” треба да има по 15 бојевих глава, а у овом тренутку Русија, према подацима из слободних извора, има 521 спреман носач са укупно 1.735 бојевих глава (САД имају 741 носач и 1.481 бојеву главу).

„СТАРТ 3” истиче 2021. године, али тада може бити продужен још за пет година, уколико се стране сложе. Ако се то догоди, очигледно је да ће Руси у прво време вероватно имати мање „Сармата” него „Војвода”. Не треба заборавити да руска армија поред „Сармата” има и друге носаче. То су ракете копненог и поморског базирања, као и стратешки бомбардери.

Чему ће служити нова ракета?

Са једне стране, одговор је очигледан: служиће одвраћању вероватног или потенцијалног агресора, а предвиђено је и да замени „Војводу”, коме заједно са споразумом „СТАРТ 3” истиче гарантовани радни век.

Са друге стране, како сматра генерал-мајор Владимир Дворкин, доктор техничких наука и главни научни сарадник Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука, за решавање тог задатка били би довољни мобилни стратешки ракетни системи „Топољ-М”, „Јарс” и „Рубеж”, а у перспективи и борбени желенички ракетни систем „Баргузин”.

„Сармат” у укопаним лансирним силосима „Војводе” представља згодан циљ за први непријатељски напад. „Ми никада нећемо први извршити ракетни нуклеарни напад, мада је таква могућност поменута у нашој Војној доктрини”, каже Дворкин.

Генерал-пуковник Виктор Јесин слаже се са колегом, али не потпуно: „Тачно је да ми не планирамо први да извршимо нуклеарни напад, али ’Сармат’ није предвиђен за то, него за одговор на такав напад. Ми ћемо стићи то да урадимо док према нама буду летеле непријатељске ракете. Вероватни или потенцијални противник то добро зна. Према томе, ’Сармат’ ће, као и други наши ракетни системи, бити гаранција наше безбедности”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.