Москва – престоница научнотехнолошких паркова

Редовна годишња конференција Међународне асоцијације научнотехнолошких паркова и зона иновационог развоја (IASP) била је посвећена особеностима комерцијализације нових технологија и подизања старт-ап пројеката на ниво глобалног тржишта. Скуп је одржан 19-22. септембра у Москви. На њему је размотрено решавање светских проблема (као што су глад или енергетска криза) помоћу нових технологија.

Један од учесника конференције био је и Џером Енџел, професор Универзитета Калифорније у Берклију, САД. Он је истакао да се с обзиром на развој технологија и глобализације иновационе институције не могу више удруживати само по принципу географске припадности.

„Људска заједница је данас глобална”, рекао је Енџел. „Ми морамо успостављати међусобне везе”. По његовим речима, то ће омогућити светским научнотехнолошким парковима да стварају „суперудружења за развој иновација”. Тако ће старт-ап пројекти брже доспевати на међународна тржишта.

Подизање старт-ап пројеката на међународни ниво помоћу технолошких паркова

Научнотехнолошки парк Московског државног универзитета „Ломоносов” (МГУ) успео је да избаци на међународно тржиште руски старт-ап пројекат Lumiprobe произвођача реагенаса за мелокуларну биологију и дијагностику који сада послује у 30 земаља света. Представништва овог пројекта отворена су у научнотехнолошким парковима Европе (у Хановеру) и САД (на Флориди). То је „Руској речи” саопштио Олег Мовсесјан, директор научнотехнолошког парка МГУ. По његовим речима, тај продор је омогућен када је парк 2008. године ступио у IASP и остварио контакте са многим партнерима.

За време конференције IASP, саопштио је Мовсесјан, научнотехнолошки парк МГУ је чак тражио нове могућности и за поједине руске фирме. „Неколико наших компанија је замолило да их повежемо са научнотехнолошким парковима Јерменије, Ирана, па чак и Кубе, јер имају производе у области медицине и дијагностике које желе да развијају и продају у поменутим земљама”.

Мовсесјан каже да руски старт-ап пројекти сада лакше доспевају на страна тржишта захваљујући глобализацији, развоју IT технологија и шеринг економије, али је ипак још увек најједноставније то учинити преко научнотехнолошких паркова.

„Наравно, има и таквих компанија којима нису потребни партнери. На пример, руска фирма која је програмирала онлајн чет Jivochat самостално је доспела на тржишта САД, Латинске Америке, Индије, Бразила и Португалије. Тако динамичним пројектима наша помоћ није потребна. Ми можемо изгубити то тржиште ако не будемо активно развијали платформе за сарадњу и међународну мрежу научнотехнолошких паркова, , јер интернет већ омогућава да се све ради без посредника”, каже Мовсесјан.

У Москви сада функционише 26 научнотехнолошких паркова. Планирано је да се до краја године размотри још 20 молби за додељивање статуса иновационе зоне.

Зашто научнотехнолошки паркови организују скупове?

Како је у своме излагању истакао премијер Дмитриј Медведев, у Русији постоје разни модели за иноваторе: кластери, научничка насеља и научнички градови који су настали још у совјетско доба. Овакви скупови омогућавају да се ти модели упореде, да се размене искуства комерцијализације и промовисања старт-ап пројеката на тржишту”, рекао је Медведев на конгресу IASP.

По речима руског премијера, недавно је Влада Русије подржала програм развоја такозваних дечијих научнотехнолошких паркова, намењених развоју младих предузимача.

Медведев је у излагању поменуо и „Сколково” – руски еквивалент „Силиконске долине” који ужива подршку државе. Он је истакао да „ниво сложености пројеката расте”.

Пол Крутко, директор корпоративног кампа Ann Arbor Spark (САД), истакао је да је пријатно изненађен начином на који је осмишљено „Сколково”. Он је, како сам каже, путовао по разним земљама и приметио да се у појединим научнотехнолошким парковима не води рачуна о потреби стварања екосистема за старт-ап пројекте. У Сколкову се, напротив, ствара комплетан екосистем који је потребан за рад. „Развој иновација на иницијативу државе је могућ ако ви не градите само зграду, него стварате и екосистем за иновациону заједницу”, рекао је Крутко.

Московска конференција је досада највећи скуп Међународне асоцијације технопаркова и зона иновационог развоја (IASP). Ове године је конференцију посетило преко 1.000 представника светских развојних институција. Организатори скупа су градске власти Москве, иновациони центар „Сколково”, компанија РВК, Фонд за пружање подршке иновацијама, Научни парк МГУ и Научнотехнолошки парк „Строгино”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.