Неће Руси живети само од нафте: Соларна енергија „хвата залет”

У Русији је потражња за соларном енергијом ниска, али московска компанија „Хевел“ производи соларне панеле са 22% енергетске конверзије, што је највећи показатељ у свету.

Поред руске компаније „Хевел“ само две фирме у свету производе соларну опрему сличне ефективности. То су Panasonic (Јапан) и Sun Power (САД). Већина других крупних светских произвођача, укључујући кинеске и корејске компаније које имају највећи удео на тржишту, производе соларне панеле чија ефикасност конвертовања енергије Сунца у електричну енергију ретко кад премашује 15%.

Колико у Русији има соларних електрана?

Удео Русије у производњи сунчеве енергије износи свега 0,03% јер се за потребе производње електричне енергије у земљи далеко више користе традиционални енергенти са високом ефективношћу претварања у електричну енергију – гас, нафта, хидроелектране и нуклеарне електране. Па ипак, последњих година се у Русији сунчева енергетика активно развија.

Кош-Агачка соларна електрана у републици Алтај отворена је 2014. године.

Press photo

Тако је 2014. године у Русији отворена прва соларна електрана, а данас их у земљи има већ дванаест. Ускоро ће бити пуштена у рад и тринаеста. Те електране су део јединственог националног енергетског система. Четири електране су у Оренбуршкој области, две су у Башкортостану, две на Алтају и по једна у Хакасији и Белгородској области. Свака има снагу од 1 до 40 MW.

Укупна снага соларних електрана износи 150 MW, што је незнатно у односу на 300 GW колико се укупно производи у свету.

Бурибајевска соларна електрана у Башкортостану.

Press photo

Русија није почела да гради соларне електране зато што је то постало модерно, него из разлога што је подигнут ниво њихове ефикасности, тако да су овакве електране постале исплативе у регионима који су далеко од традиционалних извора енергије и истовремено имају много сунчаних дана. Чак и у појединим регионима Сибира има готово 300 сунчаних дана годишње и поред ниских дневних температура.

Крим има већ 13 соларних електрана укупне снаге 400 MW, али оне нису интегрисане у јединствени енергетски систем Русије и опскрбљују енергијом само полуострво. Те електране је 2011. и 2012. изградила аустријска компанија Activ Solar. Пројекте је кредитирала група банака које су се надале да ће остварити профит од инвестиције преко специјалне зелене тарифе, коју је усвојила украјинска влада. Данас је јефтинија струја из руских термоелектрана, тако да су аустријске термоелектране заправо губиташи. Оне сада користе само део свог капацитета и не зна се шта ће са њима даље бити.

Поред електрана које су део јединственог енергетског система Русије постоје и соларне електране које функционишу независно од овог система. На пример, соларне фирме у сибирском селу Менза (6.100 км источно од Москве) снабдевају енергијом три удаљена насеља и аутономна соларна електрана у селу Јајљу на Алтају (4.000 км источно од Москве), више одговарају мештанима него стари агрегат који ради на дизел гориво. Постоји такође мала електрана на чувеном острву Валаам (1.040 км северно од Москве) која снабдева енергијом манастирске стакленике.

Соларна електрана у Мензи.

Press photo

Већину ових соларних електрана (изузев оних на Криму, у Оренбуршкој области, Белгородској области и Хакасији) саградила је компанија „Хевел“. Две највеће такође користе „Хевелове“ фотогалванске панеле.

У најскоријој будућности Русија планира да искористи још 334 MW соларне енергије у Оренбуршкој, Саратовској, Волгоградској и Астрахањској области, као и на Алтају, у Бурјатији и републици Башкортостан. „Хевел“ планира да до 2020. године сагради соларне електране снаге 1 GW.

„Мање силицијума – ниже цене“

Амбициозни планови изградње нових електрана појавили су се када је „Хевел“ научио да производи соларне панеле који конвертују 22-22,4% енергије. То значајно повећава рентабилност сунчеве енергије.

Ефикасност претварања енергије помоћу нових панела премашује 22%.

Ана Сорокина

Компанија је 2017. године модернизовала своју електрану у Чувашији, опремивши је соларним панелима израђеним хетероструктурном технологијом. Та технологија је створена у научноистраживачком центру у Санкт Петербургу. Просечна снага тих панела износи 300 W, што је двоструко више од панела претходне генерације.

Штавише, нови панели су ефикаснији када је облачно и имају ћелије са обе стране. По речима генералног директора „Хевела” Игора Шахраја, ћелије упијају и светлост која се одбија од снега, воде, песка и земље, а рок трајања им је 25 година на температурама од -40 до +85 степени Целзијуса.

У „Хевеловој“ соларној електрани у граду Новочебоксарску, Чувашија (690 км источно од Москве).

Ана Сорокина

Ћелије се састоје од моносилицијумских плочица, а површина им је попрскана нано-слојевима аморфног силицијума, а затим индијум-калај оксида. „То омогућава да у будућности ћелије апсорбују максималну количину светлости и да је затим претворе у електричну енегрију”, рекао је инжењер Петар Ишмуратов.

Свака плочица има дебљину 180 микрона, али се планира да се производе плочице дебљине 150 микрона, а затим чак и 90 микрона. Зашто? Што је тања плочица, јефтинији је панел. „Што мање силицијума, ниже су цене”, истакао је Шахрај.

Свака ћелија има дебљину само 180 микрона.

Ана Сорокина

Компанија је уложила скоро 4 милијарде рубаља (68 милиона долара) у модернизацију производње, а од тога је 300 милиона рубаља (5 милиона долара) добила од Фонда за развој индустрије чији је оснивач руско Министарство индустрије. Овим новцем су делимично покривени послови набавке, склапања и монтаже опреме

„У овом тренутку је ово први отворени пројекат у области соларне енергетике”, рекао је Роман Петруца, директор поменутог фонда. У земљи постоји 170 соларних пројеката у које је инвестирано укупно 43 милијарде рубаља (7,5 милијарди долара)

Прва партија панела са хетерогеном структуром већ је достављена соларној електрани на Алтају. Њихова снага је 20 MW, што може да обезбеди струју за око 4000 домаћинстава. Биће пуштена у рад у септембру.

Група „Хевел” („хевел” на чувашком језику значи „сунце”) највећа је руска компанија која се бави соларном енергијом. Основале су је 2009. године компаније „Ренова” и „Роснано”, које у њој имају 51 односно 49 процената акција. Данас компанија има фабрику у Чувашији која производи соларне панеле, има научни центар у Москви и научноистраживачки центар у Санкт Петербургу. Своју прву фабрику „Хевел” је отворио на Алтају 2014. године.

Шта је са стамбеним објектима?

Изградња индустријских соларних електрана ће омогућити компанији да оствари профит у наредних 15 година, саопштила је информативна служба компаније „Хевел”.

Предности коришћења соларне енергије су очигледне: нема штете за природну средину, већа је безбедност и независност од рудних богатстава. Поставља се питање хоће ли домаћин уштедети струју и новац уколико постави соларне панеле на кров.

Соларна електрана на острву Валаам снабдева енергијом манастирске стакленике.

Press photo

„Данас расте потражња за аутономним соларним системима”, истакао је Антон Усачов, директор Асоцијације за соларну енергетику Русије. „У Русији укупна снага таквих система износи око 6.000 kW, а снага сваког од њих износи 5 kW. То је довољно да се струја обезбеди за рад кућних уређаја, тојест за осветљење, фрижидер, телевизор, итд. Углавном, соларна енергија се може користити за све осим за грејање”.

Соларна „варијанта” се највише исплати потрошачима на југу Русије, на Руском далеком истоку, на југу Сибира и у појединим централним регионима који су далеко од традиционалних извора енегрије.

Поједине земље попут Немачке имају такозване „зелене тарифе”. То значи да потрошач може продати сувишну енергију националној енергетској мрежи. У Русији се, међутим, у стамбеним објектима користе само аутономни соларни системи. Међутим, како је објаснио Усачов, Русија ће 2018. године радити на правно-нормативној бази која ће омогућити домаћинствима са соларним системима да се укључе у националну енергетску мрежу.

„Сада компаније из ове области припремају понуде које ће потрошачима омогућити да вишак енергије продају држави“.

Из тог разлога, између осталог, Усачов верује у светлу „соларну“ будућност Русије.

„Соларна енергија постепено потискује традиционалне енергенте. Из годне у годину се све мање средстава троши на технологије и производњу, што није случај са традиционалним енергентима“.

Ако технологија настави да се развија тим темпом, за 10 година коришћење обновљивих извора енергије биће ефикасније од коришћења традиционалних енергената. „Будућност је у соларној енергији“, рекао је Усачов.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!