Анализа: Зашто је руска војна операција у Сирији задивила француског пуковника?

Јевгениј Волков/Wikipedia.org
Француски пуковник и историчар Мишел Гоја је у својој анализи најновије ситуације у Сирији, назвао руску војну операцију веома успешном и ефикасном, за разлику од дејстава западне војне коалиције.

Основне тезе ове анализе су публиковане у чувеном француском листу Le Monde. У наредном тексту пренећемо најважније тачке које су по мишљењу француског пуковника кључне за озбиљан успех руске операције у Сирији.

Апсолутни шампиони када је у питању рентабилност

У првом делу своје анализе, Мишел Гоја примећује, да је преломна тачка у рату против терористичке организације „Исламска држава“ достигнута са веома ограниченим ресурсима који су стављени у функцију руске борбене групе у Сирији. По његовој процени, у целокупној операцији учествује највише 4-5 хиљада људи са 50-70 борбених авиона, док дневни оперативни трошкови не прелазе суму од 3 милиона евра по дану. Наиме, ово је тек 20-25 процената суме од буџета америчке војне операције која није довела практично ни до чега (америчка војна операција кошта између 12-15 милиона евра сваки дан). Аутор је такође направио паралелу и са француском операцијом кодног имена „Chammal“ која се одвија у суседном Ираку. У овој операцији француске војске учествује укупно до 1200 људи, са око 15 борбених авиона, а њени оперативни трошкови износе око милион евра дневно. Међутим, француски авиони у просеку изведу свега 6 борбених полетања за дан, док руски авиони чак 5-6 пута фреквентније лете (просек 33 борбена полетања). 

Изненађење, фокус, страховит удар

Према речима француског аналитичара, други разлог за успех ове операције лежи и у фактору изненађења. Наиме, западни војни стратези су сматрали да руска армија нема потенцијал да изводи веома сложену, мултивидовску војну операцију далеко од своје границе, а у којој су укључене ваздушне, поморске и копнене снаге. Такође, ни терористи се нису надали да ће им руска авијација нанети тако фаталне ударце с обзиром на свеже искуство „бомбардовања“ од стране западне коалиције, а која им није нанела готово никакве губитке. Руси су своје акције примењивали неочекивано и свеобухватно, концентрацијом удара само на једну тачку. То није била тзв. „декларативна“ фаза извођења борбених операција, са постепеним увођењем и диверзификацијом својих снага, као што је то радила коалиција окупљена око САД. Руске снаге је карактерисало енергично и одлучно дејство.

Одабир праве стране у ратном сукобу

Карактеристика сиријског рата је таква да у њему учествује велики број зараћених страна. У њему нема јасне поделе на 2 противника. Москва се у таквом „бућкуришу“ чврсто определила да подржи искључиво званични Дамаск, док су САД стале иза леђа тзв „умерене“ опозиције, из које је касније настало безброј секташких фракција, које су убрзо постале једна другој смртни непријатељи (нпр. Џабхат ал Нусра и Исил). У таквој ситуацији, руска тактика на терену се показала знатно бржом и флексибилнијом од западне. Она је у потпуности надиграла западне планере и тренутно целом дужином избила на реку Еуфрат, и то од Алепа па до границе са Ираком, што је до само годину дана уназад изгледало као немогућа мисија.

Избијање главног адута из руку геополитичког супарника

Још један важан елемент стратегије која је довела до оваквог развоја догађаја, је и успостава апсолутне ваздушне контроле над добрим делом Сирије, али и делова суседних држава. Ово је једна од кључних тачака без које САД не крећу у ратни сукоб, и која им је у претходним кампањама доносила успех. Руси су одмах по почетку своје ваздушне операције, у Сирију пребацили ракетне комплексе ПВО С-300 и С-400. Максимални домет њихових ракета је напросто фантастичан, и њима запад једноставно не може да парира (С-400 има домет и до 400км). Ови системи су направили својеврсну „црвену“ линију преко које не прелећу западни пилоти. За очекивати је да се део ових средстава пребаци дубље на исток (деблокада града Деир ез Зор и његовог аеродрома који ускоро може да постане база приближна оној у Латакији „Хмејмим“) што ће радикално проширити руску зону ефективне ваздушне контроле на цео исток Сирије, али и на добар део западног Ирака. Оваквим потезом би практично цела Сирија била покривена руским ПВО системима великог домета, а активност авијације САД и њихове коалиције би била доведена у питање. По први пут после дужег времена, проамеричке копнене снаге у Сирији би се могле суочити са овом, по њима, апсолутно незамисливом и неприхватљивом чињеницом! А то је да буду лишене подршке из ваздуха. У таквим околностима ове снаге тешко могу да изађу на крај у судару са копненим трупама које контролишу Руси, и за очекивати је даље проширивање руске зоне утицаја (преко регуларних јединица сиријске армије) на крајњи север и исток Сирије.

При томе, како наводи аутор, Русија цео план спроводи практично у „првој“ брзини. На тлу Сирије се налази једна мешовита ваздухопловна бригада која броји до 70 авиона и хеликоптера. То је ништа наспрам чињенице, да у случају неповољног развоја догађаја руска армија располаже оперативним способностима да у веома кратком временском периоду употреби и до 2.000 борбених летелица.

Састав ове бригаде је веома хетероген и временом је еволуирао. У првој фази ваздухопловне операције у овој бригади су доминирали авиони, док је у последње време приметна тенденција увећања хеликоптерске компоненте. Од тренутно ангажованих руских снага ту треба додати и још најмање једну артиљеријску батерију састављену од вишецевних бацача ракета БМ-27 „Град“, нешто извиђачких беспилотних летелица „Дозор-600“, авион за електронско извиђање Ил-10М1, и неколико самосталних чета састављених од руског спецназа.

Закључак

Кључни елемент у руској доктрини употребе снага ослања се у извођењу комбинованих операција. Основни циљ ових по месту и времену изненадних операција се састоји у овладавању стратешки важним тачкама које укључују и потпуно уништење непријатеља на уско захваћеном подручју. Овакав начин извођења борбених дејстава има изузетно негативне психолошке ефекте на остале фракције у ратном сукобу, које се или повлаче из тог подручја или траже неку врсту договора о међусобном ненападању, или пак прелазе на страну Башара ел Асада који им гарантује једну врсту аболиције од кривичног гоњења, услед учешћа у терористичким формацијама.

Сазнајте још: 

Лансиран нови талас ракета „Калибр“ по терористичким циљевима у Сирији

Домет му је цела планета: Сармат – нови руски „миротворац“

У руску ваздушну операцију у Сирији укључили се и авиони МиГ-29СМТ

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.