Домет му је цела планета: Сармат – нови руски „миротворац“

Интерконтинентална балистичка ракета РС-18 „Стилет“ на космодрому Бајконур пре пробног лансирања.

Интерконтинентална балистичка ракета РС-18 „Стилет“ на космодрому Бајконур пре пробног лансирања.

Сергеј Казак/TASS
Ракета „Сармат“ управо је прошла цео комплекс фабричких тестирања и спремна је за прво пробно лансирање, можда већ у октобру. Ова ракета је на Западу позната као „Сатана 2“ јер долази на смену претходној интерконтиненталној балистичкој ракети, познатој на Западу као „Сатана“ (Р-36M2).

Зашто се на Западу ова ракета зове „Сатана”?

Ракета ће бити тешка укупно 100 тона, од тога ће имати 10 тона корисног терета, што значи да може носити 15 балистичких ракета са засебним самонавођеним бојевим главама, од којих свака има снагу од 150 до 300 килотона.

Бојеве главе ће бити распоређене у виду „грозда“. После повратка у атмосферу свака од њих се одваја и наставља пут ка своме циљу у складу са сопственим програмираним алгоритмом.

Захваљујући свим тим иновацијама „Сармат“ је највећа и најтежа ракета на свету и једна од најразорнијих. Она ће служити као ефикасан фактор нуклеарног одвраћања који ће допринети јачању мира и стабилности у свету.

Поред свега реченог, ракета може да уништава циљеве у радијусу од 17.000 километара, између осталог и на другој страни планете јер може да лети преко Јужног пола.

„Потенцијални противник неће очекивати напад Русије преко Јужног пола. Због тога ћемо га приморати да потроши подоста новца за нову линију одбране, мада она свакако неће бити ефикасна. То ће омогућити Русији да има више слободе у својој спољној политици“, рекао је Владимир Јевсејев, директор Центра за социјална и политичка истраживања. Он је додао да је ово оружје неопходно како би заменило своју застарелу претходницу, ракету Р-36М2 „Војвода“.

„Та интерконтинентална балистичка ракета је протеклих 30 година служила као фактор одвраћања могућих конфликта и обезбеђивала нам мирно небо“, наставио је експерт. „Дошло је време да она оде у заслужену пензију и преда штафету новој генерацији“.

Нису, међутим, сви експерти толики оптимисти, јер сматрају да нећемо скоро видети пробно лансирање на космодрому Плесецк.

„Тестирање је током ове године више пута одлагано и то се може поновити. У оваквим пројектима учествује и тесно сарађује око 500 компанија. Због тога је неопходно извршити максималан број фабричких тестирања, а то, како ми се чини, још није учињено“, рекао је Вадим Козјуљин, професор Академије војних наука.

Чим интерконтинентална балистичка ракета „Сармат“ уђе у војну стратегију, биће размештена у Источном Сибиру близу града Чите, што гарантује њено безбедно лансирање јер неће бити могуће пресретање са стране мора.

„Укупно ће бити 154 ракете типа ’Сармат’ јер толико има укопаних силоса за ракету ’Војвода’, која је служила као миротворац током протеклих 30 година“, додао је Козјуљин.

Сазнајте више:

„Сармат“, достојни наследник „Војводе“

Зашто се Америка плаши „Сатане“?

Русија опет примењује интерконтиненталне балистичке ракете „Сатана“

Зашто Русија ужурбано прави нову нуклеарну ракету?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још: