„Крива је радница у магацину!” – истина о скандалу са мотором ракете „Протон”

„Протон-М”, Казахстан, Космодром Бајконур.

„Протон-М”, Казахстан, Космодром Бајконур.

Комсомољскаја Правда /Global Look Press
Можда звучи као шала, али „Роскосмос” је отказао лансирање ракете-носача вредне стотине милиона долара зато што радница у магацину није била на свом радном месту.

Руска космичка агенција „Роскосмос” је у јануару шокирала свет космичке технологије када је повукла све моторе за своју ракету-носач „Протон”. Мотори су били у другој и трећој фази производње у оквиру пројекта „Роскосмоса” који траје скоро три године, али су враћени у Вороњешки механички завод због невероватног недостатка: за време тестирања мотори су почели да се топе.

Ова врста грешке довела је у питање поузданост не само најефикасније руске ракете-носача, већ читавог националног космичког програма. „Русија је 2017. годину зато започела са практично читавом ракетном флотом на земљи”, истицали су стручњаци. 

Оно што још више збуњује је да су званични документи указивали да су мотори потпуно исправни. А у ствари, надзорни службеник није приметио недостатак, чак ни приликом финалне провере квалитета.

Лансирање које је било планирано за фебруар одложено је на скоро шест месеци. За то време директор Вороњешког механичког завода је дао отказ, а међународним партнерима је исплаћена компензација, зато што ракета није успешно постављена у орбиту заједно са комерцијалним теретом. Федерална служба безбедности (ФСБ) одмах је започела истрагу, као и тужилаштво и Истражни комитет Русије (СКР).

Подаци о неисправности свих мотора указивали су да је проблем почео са радницом магацина. Директор „Роскосмоса” Игор Комаров је реаговао на ово откриће: „Једна радница магацина је била озбиљно повређена. Она је била у болници дуго времена и за то време није остварен базични  континуитет у раду магацина”.

Радник Вороњешког механичког завода.

На питање „како је могуће да целина стратешки важног пројекта ракетних мотора, вредног билион рубаља, зависи од једне раднице магацина” Комаров је одговорио: „наравно да не зависи, али када смо покушали да схватимо шта се десило, открили смо да је један од узрока био у погрешном инвентару материјала”.

Најзад, мотори су били састављени путем варења, а не путем лемљења. Било је неопходно коришћење легуре која подноси високе температуре, а произвођач је користио легуру која није предвиђена конструкцијом мотора. 

 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“