Како преноси овај медијски портал, а пренела Российская газета код америчког ловца F-22 Raptor максимално је примењена стелт-технологија, која му омогућава да буде „невидљив“ за противничке радаре. Аутори овог текста хвале његове изузетне маневарске способности, као и квалитет визуелне прегледности из кабине пилота. Ово му омогућава да брзо открије сваку опасност која се налази у видљивом спектру, и да моментално реагује на њу.
Код авиона F-22 Raptor су примењени снажнији мотори (мод. Pratt & Whitney F119-PW-100) него код нпр. авиона F-15 Eagle, а такође моћнији му је и радар AN/APG-77v1 који има таква својства да може да примети и класификује непријатеља пре него што он открије њега.
Код Raptorа постоје три одсека за смештај убојних средстава. У њима се налазе ракете кратког домета класе ваздух-ваздух, опремљене инфрацрвеним бојевим главама за самонавођење. Ради се о ракетама AIM-9M / X Sidewinder. Такође, овај авион може да понесе до шест навођених ракета средњег домета класе ваздух-ваздух AIM-120 AMRAAM ("Slammer"), као и управљиве бомбе JDAM. Наоружан је ротационим топом кал.20мм M61A2 Vulcan са борбеним комплетом од 480 граната.
Када се говори о руском пандану Су-57, аутори напомињу да се за разлику од америчког ловца F-22 Raptor, још пуно не зна о новом руском авиону. Ипак амерички стручњаци сматрају да се ради о фундаментално различитим летелицама, где је код конструисања авиона F-22 Raptor више пажње фокусирано на његову маневарбилност и посебно „невидљивост“, док је код Су-57 фаворизована максимална брзина и агилност. Тешко да се ико може мерити са маневарским способностима овог авиона, посебно када се битка изводи у зони надзвучних брзина.
Захваљујући најновијем радару Н036 "Белка", Су-57 је способан да открије авионе који имају стелтне карактеристике. Поред тога, пилот на овом апарату располаже и напредним системом инфрацрвене детекције циља и његовог праћења, што представља посебно поље интересовања америчких војних стручњака.
Ово издање даље наводи да овај авион располаже са два унутрашња борбена спремника у које могу да буду размештене четири ракете средњег домета класе ваздух-ваздух К-77М (дубоко модернизована ракете Р-77/РВВ-АЕ). Претпоставка је да ове ракете могу да погоде циљ на даљинама већим од 160км. Поред ових ракета авион може да носи и пројектиле кратког домета ваздух-ваздух К-74М2 опремљени инфрацрвеним главама за самонавођење.
Главни задатак Су-57 је по речима аутора овог текста, детектовање и елиминација претњи на великим даљинама. При томе, овај авион захваљујући својим одличним брзинским својствима, може муњевито да одреагује на евентуалну опасност и да напусти поље боја уколико његов пилот процени да у њему не може да изађе као победник.
Међутим, то још није све..
„Комбинација маневарбилности и комплекса инфрацрвене претраге простора на коме се изводи ваздушна битка, може да буде смртно опасна за америчке авионе“ признају аутори овог текста.
Са друге стране амерички F-22 се пре свега узда у своју невидљивост и способност маневра, као и могућности радара да открије противника на великим даљинама.
Дакле комбинација снажног радара и квалитетније урађене стелтности авиона представља маневарски простор где F-22 има своју шансу. Ово је од посебне важности у првој фази евентуалног ваздушног боја, напомињу амерички стручњаци. Када би се ушло у зону блиског боја тзв. „dogfighta“ највероватније да би у том случају веће шансе биле на страни Су-57.
У сваком случају јако је незахвално говорити о евентуалним резултатима директног судара између ова два авиона, па ни у теоријским анализама, јер је и даље за велики број људи руски авион мистерија.