Опасније од Чернобиља: Руско језеро Карачај

Историјат

Нажалост, језеро Карачај није баш идеално место за одмор и сунчање. Током 1990-их је било довољно провести на његовој обали само један час да би човек добио смртоносну дозу рендгенског зрачења.

Језеро се налази у Чељабинској области на Јужном Уралу и познато је од 18. века. Појављивало се и нестајало у зависности од нивоа воде.

Од 1951. године оближње индустријско предузеће „Мајак“, један од највећих нуклеарних објеката у СССР-у, складиштило је у Карачајеву радиоактивни отпад, а језеро је добило назив резервоар за воду В-9.

Опасност

Током многих година радиоактивни отпад је доспевао у језерску воду. Језеро има површину око два квадратна километра. Претпоставља се да се талог на дну састоји од радиоактивног отпада са врло високом радијацијом и да је тај слој дебео око 3 метра.

Донат Сорокин/TASS

Током 1960-их су поједини делови језера пресушили тако да су цезијум-137 и стронцијум-90 били изложени сунцу. Затим је 1967. године на овом подручју дувао снажан ветар који је подигао опасну прашину и проширио је на територију од око 2.700 квадратних километара, изложивши опасности хиљаде људских живота.

Тада су власти биле принуђене да нешто предузму и најзад је донета одлука да се Карачај запечати „саркофагом“, тј. великим бетонским блоковима.

Тај процес је трајао преко 40 година и коначно је завршен 26. новембра 2015.

Опасније од Чернобиља!

Током многих година у језеру се скупило толико опасног талога да је његова вода имала ниво загађења 120 милиона Кирија, што је двоструко више од радијације ослобођене приликом хаварије Чернобиљске нуклеарне електране 1986. године.

Да ли је језеро сада безбедно?

Језеро ће стотинама, а можда и хиљадама година бити складиште нуклеарног отпада. Научници кажу да је безбедније оставити тај отпад у Карачају него га пребацити на друго место.

За радиологе ту свакако има много посла. По речима Јурија Мокрова, саветника генералног директора компаније „Мајак“, Русија има довољно искуства када је реч о одржавању тако опасне територије попут резервоара воде В-9. Због тога ће се Карачај годинама константно и свестрано контролисати.

Донат Сорокин/TASS

Традиционалне методе подразумевају мониторинг дозе гама-зрачења, његовог интензитета у ваздуху и густине радио-нуклеида близу језера.

Поред тога, велика пажња се посвећује геодетском мониторингу промена терена у различитм сезонама.

У језеро ће бити додати нови тврди слојеви шљунка и земље. Касније ће та територија бити покривена травом и жбуњем. Дрвеће није допуштено јер његово корење може оштетити бетонске блокове.

И поред тога што ће се мониторинг вршити годинама, експерти сматрају да је ово место безбедно и кажу да га чак ни торнадо не може оштетити.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!