Опасније од Чернобиља: Руско језеро Карачај

Језеро Карачај је место које никада нећете пожелети да посетите.

Језеро Карачај је место које никада нећете пожелети да посетите.

Legion Media
Језеро Карачај је најзагађеније место на Земљи. Сада је забрањен прилаз овом језеру. Некада је оно било полигон за складиштење нуклеарног отпада, а да ли је данас безбедно?

Историјат

Нажалост, језеро Карачај није баш идеално место за одмор и сунчање. Током 1990-их је било довољно провести на његовој обали само један час да би човек добио смртоносну дозу рендгенског зрачења.

Језеро се налази у Чељабинској области на Јужном Уралу и познато је од 18. века. Појављивало се и нестајало у зависности од нивоа воде.

Од 1951. године оближње индустријско предузеће „Мајак“, један од највећих нуклеарних објеката у СССР-у, складиштило је у Карачајеву радиоактивни отпад, а језеро је добило назив резервоар за воду В-9.

Опасност

Током многих година радиоактивни отпад је доспевао у језерску воду. Језеро има површину око два квадратна километра. Претпоставља се да се талог на дну састоји од радиоактивног отпада са врло високом радијацијом и да је тај слој дебео око 3 метра.

Током 1960-их су поједини делови језера пресушили тако да су цезијум-137 и стронцијум-90 били изложени сунцу. Затим је 1967. године на овом подручју дувао снажан ветар који је подигао опасну прашину и проширио је на територију од око 2.700 квадратних километара, изложивши опасности хиљаде људских живота.

Тада су власти биле принуђене да нешто предузму и најзад је донета одлука да се Карачај запечати „саркофагом“, тј. великим бетонским блоковима.

Тај процес је трајао преко 40 година и коначно је завршен 26. новембра 2015.

Опасније од Чернобиља!

Током многих година у језеру се скупило толико опасног талога да је његова вода имала ниво загађења 120 милиона Кирија, што је двоструко више од радијације ослобођене приликом хаварије Чернобиљске нуклеарне електране 1986. године.

Да ли је језеро сада безбедно?

Језеро ће стотинама, а можда и хиљадама година бити складиште нуклеарног отпада. Научници кажу да је безбедније оставити тај отпад у Карачају него га пребацити на друго место.

За радиологе ту свакако има много посла. По речима Јурија Мокрова, саветника генералног директора компаније „Мајак“, Русија има довољно искуства када је реч о одржавању тако опасне територије попут резервоара воде В-9. Због тога ће се Карачај годинама константно и свестрано контролисати.

Традиционалне методе подразумевају мониторинг дозе гама-зрачења, његовог интензитета у ваздуху и густине радио-нуклеида близу језера.

Поред тога, велика пажња се посвећује геодетском мониторингу промена терена у различитм сезонама.

У језеро ће бити додати нови тврди слојеви шљунка и земље. Касније ће та територија бити покривена травом и жбуњем. Дрвеће није допуштено јер његово корење може оштетити бетонске блокове.

И поред тога што ће се мониторинг вршити годинама, експерти сматрају да је ово место безбедно и кажу да га чак ни торнадо не може оштетити.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“