„Искандери“, „Урагани“, „Торнада“: чиме је све наоружана „богиња рата“

Вишецевни бацачи у калибру 300мм-9К58 „Смерч“

Вишецевни бацачи у калибру 300мм-9К58 „Смерч“

Слободан Ђукић
Русија планира да до 2020.године у великој мери оконча изузетно озбиљан процес модернизације артиљеријских и ракетних јединица своје армије. Паралелно са тим траје константан развој готово свих сегмената цевне и ракетне артиљерије, тактичких ракетних система, радарских , звукометријских и електро-оптичких средстава откривања и лоцирања, комуникационе опреме, система за командовање и управљање, још убојитије муниције, још ефикаснијег система транспорта и логистике...

Артиљеријске и ракетне јединице руске армије (рус. Ракетные войска и артиллерия РВиА) данас обележавају свој празник-Дан ракетне војске и артиљерије. Овај празник као Дан артиљерије први је пут установљен 21.октобра 1944.године, Указом Президијума Врховног Совјета СССР. За његово обележавање изабран је и адекватан датум- 19.новембар. Наиме, 19.новембра 1942.године, на хиљаде артиљеријских и ракетних цеви извршило је можда и најмасивнију артиљеријску припрему која се одиграла током целог Другог светског рата. Милиони испаљених граната и ракета, који су се обрушили на положаје агресора, најавили су почетак гигантске нападне операције кодног имена „Уран“, која је резултовала потпуним опкољавањем и каснијим уништењем елитне Хитлерове 6.Армије, чиме је окончана крвава Стаљинградска битка. Од 1964.године се овај празник прославља као Дан ракетне војске и артиљерије.

Основни задатак и организациона структура

Ракетна војска и артиљерија представља род у оквиру Копнене војске, и његов основни задатак је да конвенционалним и нуклеарним средствима уништи непријатеља на стратегијским, оперативним и тактичким правцима удара. Састоји се од артиљеријских и ракетних бригада, пукова и дивизиона, који могу бити самостални, или у оквиру већих састава као што су дивизије, корпуси, армије итд. Налази се у више видова и родова Руске армије, као и осталих оружаних структура које су везане за МВД и ФСБ,  где имамо:

  • ракетну војску и артиљерију Копнене војске ;
  • ракетну војску и артиљерију Обалске војске у склопу Ратне Морнарице;
  • артиљерију Ваздушно-десантне војске;
  • артиљерију пограничних јединица у саставу ФСБ;
  • артиљерију Војске националне гарде Русије.

Руска армија у свом саставу има укупно 12 артиљеријско-ракетних пукова који се углавном налазе у саставу мотострељачких и тенковских дивизија. Затим, ту се налази и 12 ракетних бригада које су опремљене оперативно-тактичким ракетама. Обалске јединице које обезбеђују приобални појас, у свом саставу имају 6 артиљеријско-ракетних бригада.

Поред овога ту се налази још укупно 20 артиљеријско-ракетних бригада и пукова које су потчињени корпусима и армијама, као и војним окрузима.

Модернизација Ракетне војске и артиљерије

Овај род војске у последње време бележи озбиљне резултате када је у питању модернизација војне технике којом су опремљени њени борбени састави. То се највише види код јединица опремљених оперативно-тактичким системима „Искандер“. До сада је укупно преоружано 10 ракетних бригада, са око 110 ракетних јединица 9К720 „Искандер“. У току је преоружавање ових јединица најновијом верзијом овог система 9К720М „Искандер-М“,  оперативног домета и до 500км. Поред овог комплекса у саставу руске армије се налази и око 50 јединица нешто старијег комплекса 9K79 „Точка-У“.

У плану је да до 2020. године сви састави наоружани тактичким ракетама земља-земља (укупно 12 бригада) буду у потпуности комплетирани са најмодернијом верзијом 9К720М „Искандер-М“.

Артиљеријско-ракетне јединице су опремљене читавом фамилијом вишевецних ракетних бацача, различитог калибра, и када се говори о овом типу оруђа сматра се да је оно највише распрострањено управо у руској војсци. Ту се налази на стотине јединица 9К51 „Град“, 9К57 „Ураган“ и  9К58 „Смерч“. И за ову компоненту оружаних снага, Руси имају озбиљан програм модернизације, који ће унапредити постојећа оруђа, посебно у погледу повећаног домета, брзине дејства и прецизности ватре. У плану је да се постојећи системи замене њиховим радикално модернизованим варијантама 9К51М „Торнадо-Г“, 9К512 „Ураган-1М“ и 9К515 „Торнадо-С“. Поједини модернизовани системи попут 9К51М „Торнадо-Г“ су већ ушли у наоружање оперативних састава руске војске. У наредне две године се очекује појачан талас увођења у наоружање побројаних система.

Самоходна цевна артиљерија се састоји од самоходних хаубица 2С1 „Гвоздика“, 2С3 „Акация“, 2С19 „Мста-С“, 2С5 „Гиацинт-С“ и 2С7М „Малка“. Ту се налазе и тешки самоходни минобацачи 2С4 „Тюльпан“. За велику већину ових оруђа постоје озбиљни програми модернизације, чиме ће се знатно повећати њихове борбене могућности. Посебно се то односи на модернизацију 2С3М2/М3 „Акация-М“  и 2С19М2 „Мста-С2“  као и на 2С4М „Тюльпан-М“. Треба истаћи и озбиљан рад руски конструктора на модернизацији ватрених средстава артиљеријске подршке када су у питању ваздушно-десантни састави руске војске. То се пре свега тиче осавремињивања самоходне оклопне платформе за ватрену подршку падобранским јединицама, а која ће се десантирати из ваздуха- комплекс „Лотос“.

Посебно треба споменути и перспективну хаубицу 2С35 „Коалиция-СВ“, која по свим својим техничко-тактичким параметрима, треба да постане најбоља самоходна хаубица на свету.

Поред самоходног наоружања, вредна помена су још и вучна оруђа 2А65 „Мста-Б“ и  2Б16 „Нона-К“, поред којих се ту још налазе и неке старије хаубице, али без неке велике перспективе када је у питању њихова модернизација. Дакле, у наредном периоду треба очекивати значајно смањивање, тј. потпуно избацивање из наоружања вучних средстава за артиљеријску подршку, пошто је фундаментални циљ стварање високо-квалитетне армије са њеним изузетно покретљивим саставним компонентама*.

Наравно, у циљу непосредне ватрене подршке на фронту мешовити састави ће имати неколико хиљада минобацача 2Б14 „Поднос“ и 2С12 „Сани“, за које постоје пројекти да се интегришу на мобилне камионске и гусеничне платформе.

Поред увођења нових и обимне модернизације постојећих система наоружања, руски конструктори планирају и озбиљне техничке захвате и у погледу развоја изузетно важних средстава артиљеријског извиђања и навођења. Овде имамо читав низ различитих система од којих треба издвојити радарске станице 1Л271 "Аистенок" и 1Л219М "Зоопарк-1М", перспективни звукометријски комплекс „Пеницилин“, електро-оптички и радарски систем ПРП-4А „Аргус“, као и читав спектар извиђачких беспилотних летелица које у све већем броју улазе у наоружање артиљеријско-ракетних јединица, као специјализовани састави. Ова средства ће моћи, у реалном времену, да открију велики број непријатељских ватрених тачака са тачним координатама, и да тренутно обавесте дежурне артиљеријско-ракетне батерије које ће потом предузети енергичне мере плотунског контрабатирања по непријатељским осматрачницама, ватреним положајима, радарским станицама и командим местима.

Нови електронски системи везе, затим напредни комплекси командовања, обезбедиће централизовано управљање над свим извиђачким, ватреним и транспортним елементима унутар овог разгранутог ланца, све до нивоа најмање борбене јединице. На кумулативном плану, ово ће вишеструко да увећа ефикасност оперативно-тактичких састава Ракетне војске и артиљерије у целини. 2020.година фигурира као гранична, када ће артиљеријско-ракетне јединице готово у целини бити опремљене перспективним и модернизованим средствима наоружања и војне технике.

*Паралено са процесом модернизације наоружања и војне технике, доћиће и да промене у формацијској структури ових састава образовањем специјализованих високо-мобилних артиљеријских бригада

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“