Анализа: Како модерна руска армија води урбани рат и редовно побеђује у њему?

У студији коју је направила група експерата за проучавање асиметричног рата а коју чине официри Копнене војске САД, постоји засебан део који говори о руским искуствима где се посебно анализира њихов начин извођења најсложенијих борбених операција савременог доба, какве су засигурно урбане операције*. Ова студија носи име "Модерне урбане операције: Научене лекције од 1980. године па све до данас (Modern Urban Operations: Lessons Learned from Urban Operations from 1980 to the Present). У овој анализи је проучавано десет градских битака, од којих су три изводили елементи руске армије. Резултати ове студије су објављени у извештају из новембра 2016. године, а недавно је овај извештај објављен на сајту Public Intelligence.

Катастрофална руска офанзива на Грозни 1994. године, је један од најексплицитнијих примера како НЕ ТРЕБА изводити нападну операцију у градским условима. Наиме, за ову операцију је тадашња руска врховна команда образовала оперативну борбену групу јачине 25 хиљада људи (углавном састаљена од оклопних борбених састава), која је имала задатак да у својеврсном јуришу заузме најважније објекте у центру Грозног. Мале групе чеченских бораца, које појединачно нису прелазиле 50-100 људи, наоружане лаким противтенковским бацачима и снајперским пушкама, у пуној мери су успеле да искористе маневарску способност урбаних герилских група и нанесу тешке губитке руским оклопно-механизованим снагама које су се погубиле у лавиринту градских улица. Оне су том приликом вешто користиле безброј тактичких могућности које нуди простор где се одвијала битка, посебно када су у питању технике маскирања и прикрадања.

У америчкој студији, овакви резултати иду на терет тадашњем руском војном и политичком руководству, које због своје слабости и неспособности није успело да привуче већину чеченске популације на своју страну, а са друге стране, није припремило руски народ за ратни сукоб на својим јужним границама. Ова операција је у великој мери открила и озбиљне недостатке на плану оперативног и тактичког командовања када се нађе „у клинчу“ са технички инфериорнијим противником, али који се вешто служи свим врстама асиметричног начина ратовања. Употреба оклопно-механизованих снага, које су бауљале улицама Грозног, било је очајно и на моменте трагикомично. Руски команданти су масовно користили извиђачке јединице, које су истурали напред без икаквог тактичког плана и без било какве ватрене подршке. Ово је често доводило до тога, да ови специјализовани састави уместо извиђања и детекције непријатељских ватрених тачака, изводе акције које се налазе строго у опису задатака класичних пешадијских јединица.

"Команданти јединица су хронично патили од сопствене ароганције и омаловажавања борбених способности непријатеља", говори се у овом извештају. „Војници нису били у стању да изводе акције, а често су услед исцрпљујућих борби били и поспани. У целини гледано, они су (мисли се на војнике и добар део подофицирског кадра) веома лоше перцепирали целокупну ситуацију, која се у реалном времену одвијала око њих. Велика већина војника је по први пут у свом животу имала посла са наоружаним противником, који је решен да убије. Руска оклопна техника такође није била припремљена за борбу против оваквог непријатеља, и у овим условима. Већина оклопних возила није имала потребне мапе и помоћна средства за навигацију, да би се уопште могла оријентисати у густо насељеној урбаној средини премреженој са безброј улица. То је често доводило до ситуација где су читаве тактичке групе ранга батаљона, упадале у заседе и уништаване из околних зграда попут „глинених“ голубова".

Друга битка за Грозни која се одиграла у периоду 1999-2000. године, по обиму употребљених снага и начину извођења представља нешто сасвим друго. Овог пута Москва ништа није препустила случају. Користећи искуства из претходне операције, руска команда је за извршење овог задатак образовала респектабилну борбену групу јачине 100 хиљада војника, и увела оштру контролу над медијима који су извештавали са лица места. "Користећи парализу медијске покривености, Москва је извела жестоку операцију која је имала карактер одмазде. Масовно примењујући комбиноване ударе са дистанце, које су изводиле ваздухопловне снаге, као и артиљеријско-ракетна средства, велики део града је буквално срављен са земљом, а чеченска одбрана која је имала задатак да брани град, у великој мери је дезорганизована и приморана да са делом снага напусти Грозни“, наводи се у извештају.

Руска армија је активније применила артиљерију и авијацију, а њене копнене трупе биле су знатно боље припремљене и информисаније о непријатељу који се налази испред њих. За разлику од претходне операције која се неславно завршила, овог пута је у склопу мешовите нападне борбене групације било више инжињеријсих и извиђачко-диверзантских јединица руске армије. Тенкови се овај пут нису упуштали у уличне борбе, већ су били средство непосредне ватрене подршке специјалним јуршним саставима који су чистили град. "Русија је у овој операцији употребила далеко квалитетније трупе. Ово је омогућило да се операција одвија релативно брзо јер је остварена способност брзог маневра у условима тешких, често статичних и исцрпљујућих уличних борби", истиче се у студији. "Руски командоси су боље схватили природу битке у граду и правилно су проценили могућности непријатеља. Командири јуришних тимова су имали већу самосталност у борби и то су користили да чешће дају краће тактичке паузе, у којима су се детаљно проучавале мапе, као и надземна и подземна инфрасруктура града. Све ово је омогућило лакше сагледавање размера отпора који се налази испред руских нападних снага, антиципацију најслабијих карика у систему одбране непријатеља, што је довело до откривања и ликвидације кључних тачака отпора."

Захваљујући квалитетној обуци и ефикасним иновацијама у тактици, Руси нису дозволили још један понижавајући пораз на улицама Грозног. После два месеца борби, преостали преживели чеченски милитанти су по густој помрачини напустили град, а у року од две године цео регион је у потпуности ослобођен. Током овог периода, Руси су врло ефикасно разбили главне снаге непријатеља, преузели контролу над брдско-планинским пределима чиме су одсекли екстремисте који су остали у градовима, приморавајући их да оду у дубоку илегалу. У наредној фази антитерористичке операције, у садејству између тајних служби и специјалних јединица, већи део ових скривених група и појединаца је проваљен и елиминсан. Фронт се померио на простор мрачних шума високих кавкаских планина, где су цео посао преузеле локалне структуре МВД-а.

Америчка војска је пажљиво проучавала и сукобе у Доњецку, који су трајали у периоду 2014-2015. године. Ова битка је вођена између украјинских трупа и како извештај наводи „украјинских сепаратиста, којима су активну подршку давали специјални елементи руске армије“. Амерички аналитичари указују на ову битку као јасан пример руске стратегије хибридног рата у односу на урбане услове, у којој учествују како регуларне трупе, тако и мрежа паравојних јединица различите снаге. "Сепаратисти су из Русије добили квалитетну оптику, тешка оклопна средства, артиљерију и противваздухопловна средства, која су у укупном збиру значајно повећали борбене способности сепаратиста из Донбаса, у односу на регуларну украјинску војску“, наводи се у извештају.

У оквиру ове битке посебно тешке борбе су се водиле за Доњецки аеродром."Тактика употребе мањих јединица у ограниченом простору аеродромског терминала, постао је пример какви све проблеми могу настати у модерном урбаном сукобу. Украјинска војска је искористила практично сваку тачку коју јој је нудила аеродромска инфраструктура, за извођење операције упорне одбране“. Са друге стране, како се наводи у извештају „као својеврстан одговор на овакву тактику бранилаца, трупе сепаратиста одговориле су све већим убацивањем тенкова и осталих оклопних борбених средстава у борбу, што је довело до велике диспропорције у ватреној моћи између зараћених страна и пада кључних аеродромских позиција у руке сепаратиста", закључак је америчких војних стручњака.

Остаје нам да видимо како ће амерички теоретичари модерне ратне вештине и војни аналитичари објаснити најновија искуства из Сирије, где је несумњиво примењен руски концепт борбе у градским условима. Једва чекамо формирање једног поприлично обимног извештаја са одговором на питање како то да је једна дотучена армија са краја 2015.године, у веома сложеном геополитичком окружењу, практично преко ноћи успева да изведе прилично успешне борбене операције, где се посебно истиче величанствена победа у Алепу, милионском граду на северу Сирије. Операције вредна респекта, и озбиљан залогај и за најјаче армије света.

* Током извођења оваквих изузетно компликованих борбених операција, од кључног значаја је ефикасно и правовремено садејство између различитих родова војске. Ова начелна правила су позната многим војскама света, па и оним најјачим. Искуство „уличних борби“ је накупљано током мноштва година, почев од Стаљинграда па све до Битке за Хуе.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!