Из дубина у небеса: Како је СССР уочи Другог светског рата покушао да направи летећу подморницу

YouTube
Зашто не научити авион да зарони под воду? У тридесетим годинама прошлог века у СССР-у је покренут пројекат летеће подморнице, која је требала изненадно да израња из воде и уништава непријатељске бродове. Има ли потребе говорити да пројекат нажалост није реализован?

Тридесетих година прошлог века студент Високе школе бродоградње „Дзержински“ у Санкт Петербургу Борис Ушаков дошао је на идеју достојну самог Жила Верна. Он је на превелико изненађење професора представио скице за крилату подморницу или хидроплан који би зарањао под воду.

Пројекат Ушакова је привукао пажњу совјетске војске, која је дала зелено светло за реализацију. Како пише британски часопис News Scientist, научник је над подморницом-амфибијом радио од 1934. до 1938. године.

Пројекат је тек 1937. одобрио професор Војне комисије за научна истраживања (НИВК), шеф катедре за тактику борбених средстава Леонид Гончаров: „Пожељно је да се развој пројекта настави да би се видело да ли је заиста изводљив“, написао је професор.

Авио-подморница је постепено добијала коначан изглед и „садржај“.

Како би совјетска летећа подморница изгледала?

Апарат је више личио на авион него на подморницу. Оклопна машина тешка 15 тона са трочланом посадом би теоретски у ваздуху развијала брзину до 200 км на сат, са даљином лета до 800 км. Под водом би се кретала брзином од 3-4 чвора, зарањала би на дубину од 45 метара, и могла да под водом пређе растојање од 5-6 километара.

Крила и реп би били израђени од челика, док су пловци требали да буду од дуралуминијума. Ушаков је замишљао да се ти пловци кроз посебне вентиле пуне водом када авио-подморница зарања под воду. Летећа подморница би била прекривена посебној бојом и лаком да би се избегла корозија у морској води.

Што се тиче оружја, предлагало се да се испод трупа поставе торпеда.

Како би нападала?

Подморница би нашла непријатеља, приближила му се, израњала, то јест полетала и из ваздуха насртала на своју жртву, ракетирала је, односно торпедирала. Затим би поново зарањала и тражила нову жртву.

Било је предвиђено и коришћење подморнице за превладавање минских поља око непријатељских база. Подморница-амфибија би могла да прелети та минска поља, уништи базу, а затим да поново прескочи мине и мирно плови кући.

Аутори пројекта су сматрали да су за осигуравање морске површине пречника до 15 километара потребне три такве летеће подморнице.  

Шта се догодило са пројектом?

10. јануара 1938. пројекат је поновно разгледала друга комисија НИВК-а. Сви су схватали да је он далеко од остварења и да ће на реализацију бити бачена огромна средства, а резултата можда и неће бити. Комисија је изнела низ озбиљних примедби, изразила сумњу да је Ушаковљев авион заиста у стању да се из морских дубина вине у небо и успут потопи неки брод.

Упркос читавом војном потенцијалу, пројекат је замрзнут и привремено класификован као тајна.

Неки извори, попут часописа Life in Russia, наводе да је 1943. године шеф НКВД-а Лаврентиј Берија наредио да се настави рад на овом пројекту, и наводно су 1947. године изведена тестирања подморнице. Међутим, те информације нису потврђене. Једино што сигурно знамо је да се пловила ни једне ратне морнарице на свету нису сусреле са ескадрилом совјетских летећих подморница.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“