Џиновски авион К-7 је конструисан током 1930-их. Тада је то био највећи авион у Совјетском Савезу. Распон крила му је био 53 метра. Имао је 7 мотора АМ-34. У совјетском ратном ваздухопловству би служио као бомбардер, а могао је бити коришћен и као путнички авион.
Било је замишљено да авион има 12 чланова посаде.
Међутим, први прототип се срушио 1933. године, а преостала два никада нису довршена.
Пројекат „Звоно“ је развијан у Совјетском Савезу од 1930-их до почетка Великог отаџбинског рата 1941. године. Идеја се састојала у томе да се авион-бомбардер искористи као носач једног или више (највише пет) ловачких авиона, што би омогућило да се знатно уштеди гориво.
После полетања ловци би се прикачили за овај бомбардер помоћу специјалних држача. Бомбардер би их однео у подручје које је изван уобичајеног радијуса ловачких авиона. Тамо би се они откачили и извршили свој борбени задатак, а затим би се вратили на било који совјетски или савезнички аеродром.
Овај бомбардер је такође могао полетети са неколико ловаца И-16 „Поликарпов“ од којих би сваки могао носити по две бомбе тешке по 250 кг. Са таквим теретом И-16 не би могао самостално да полети.
И поред неколико успешних операција у првом периоду Другог светског рата, пројекат „Звоно“ се није даље развијао. Бомбардер ТБ-3, који је коришћен као носач ловаца, повучен је из серијске производње јер је застарео, а И-16 је замењен напреднијим совјетским ловачким авионима.
Сухој Т-4.
Павел Аџигиљдајев/ВикипедијаОвај брзи осматрачки и стратешки бомбардер конструисан је у Огледно-конструкторском бироу „Сухој“ крајем 1960-их као совјетски одговор америчком стратешком бомбаредеру XB-70 Valkyrie.
„Руска Валкирија“ је била намењена за напад на групе носача авиона са по две хиперсоничне противбродске крстареће ракете Х-45 (али тај пројекат није завршен).
Овај авион је имао изузетне карактеристике – направљен је од титанијума и нерђајућег челика, и имао је четвороструки систем управљања.
Па ипак, пројекат је обустављен јер је био сувише скуп (1,3 милијарде рубаља). Совјетска војна индустрија је кренула у правцу развоја модела Ту-160.
Најпознатији авион са вертикалним полетањем данас је амерички Bell Boeing V-22 Osprey, направљен током 1980-их. Мање је познато да је Совјетски Савез од почетка 1970-их покушавао да направи сопствени авион са вертикалним узлетањем.
Први прототип таквог авиона са ознаком Ми-30 требало је да се појави 1986. године, али је овај пројекат због перестројке обустављен.
Прича се да су била направљена четири модела. Док су летели на место где је била планирана њихова презентација три су изгубила контролу и срушила се. Није познато да ли се то догодило грешком пилота или због грешака у конструкцији.
Овај палубни ловац је пројектован са обрнутом стрелом крила и трупом од композитних материјала. Конструисање овог авиона наручила је совјетска ратна морнарица за сопствене потребе, али је распадом Совјетског Савеза овај пројекат обустављен, али не и потпуно угашен. Наиме, представљен је јавности 1999. године и данас постоји као „летећа лабораторија“ Огледно-конструкторског бироа „Сухој“.
Модел Су-47 је у великој мери постао основа за најновији руски ловац пете генерације Су-57.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
