Русија је спремна да у борбеним дејствима употреби нове борбене роботе, које ће обезбедити одлучујуће тактичко примућство у односу на досадашње борбене системе. На последњим војним вежбама, које су се одржале на простору тренажног центра Алабино, учестовалa је и најновија роботизована техника која ће у наредном периоду све више улазити у састав оперативних јединица руске армије. Постоје оправдане индиције да су Руси своје роботе опробали и у реалним борбеним условима у Сирији. Према речима пуковника Олега Помузаева, првог човека у оквиру Главног директората за научно-истраживачку делатност - ГУНИД, борбене способности нове технике засноване на роботизованим платформама показали су висок ниво употребљивости. То се посебно односило на борбене роботе „Нерехта“.
Према изворима западних аналитичара, Русија је у последњих неколико година појачала интензитет у развоју широке палете различитих борбених роботизованих система. Тако имамо роботе који су намењени пружању ватрене подршке трупама на земљи, затим роботе за извлачење онеспособљеног људства, роботе за материјално-техничко обезбеђење на фронту, роботе за пролазак кроз минска поља и разминирање терена итд. Основни циљ увођења роботизованих система у систем оружаних снага јесте смањење губитака у живој сили, као и ефикаснија употреба извиђачких и оружаних система приликом откривања циљева и дејства по непријатељу.
„Неретха“ представља роботизовану борбену платформу, која је развијена у складу са програмом корените модернизације руске армије. Налази се на гусеничару којег погони хибридни мотор. Предвиђено је да се на његовој платформи развије читав спектар борбених система, укључујући извиђачку и посебно борбену варијанту. На њега се може накачити борбени модул који је опремљен тешким митраљезом „Корд“, који практично представља аутоматски снајпер у калибру 12,7 мм. Поред њега се може спрегнути и ПКТ у кал. 7,62мм. Електро-оптички систем који се налази у склопу модула открива циљеве на даљинама и до 3км, и наводи на њих митраљеску ватру. Захваљујући својој озбиљној носивости која износи готово 500кг терета, „Неретха“ се може претворити и у беспилотног робота-камиказу, које може постати застрашујуће оружје на фронту.
Поред робота „Неретха“, посебно је интересантан и робот „Платформа-М“, који се такође налази на гусеничној платформи. Још је мањих димензија, што га чини веома незгодним противником на фронту у циљу откривања и неутралисања. На његову платформу се могу интегрисати митраљези и ручни ракетни бацачи као што је нпр. „Шмељ“, што га чини изузетно озбиљним такмацем на фронту. По први пут се овај тип робота применио у вежбовним операцијама руске и белоруске војске на стратешкој војној вежби „Запад-2017“.
Борбени робот „Платформа-М“ је по својим укупним карактеристикама и дизајну веома сличан америчком пандану Multi-Utility Tactical Transport MUTT, који се користи у јединицама морнаричке пешадије САД. Представља безпосадно даљински управљано возило на гусеницама, минијатурних димензија, солидне аутономије кретања. Идеалан је за операције извиђања непријатеља, уништавање фиксних и покретних циљева, као средство непосредне ватрене подршке копненим јединицама, у пословима патролирања и чувања важних објеката. Непријатеља открива путем радарског или електро-оптичког пасивног уређаја који се налази на специјалног гондоли и спрегнут је са интегрисаним оружјем.
На овим системима се ускоро укључује уградња управљачких система са вештачком интелигенцијом, што ће још више смањити зависност робота од човека (у овом случају оператера на управљачком пункту). Познато је да савремене војске све више користе средства за ПЕб која у великој мери загушују телеметријске канале за везу, преко који се управља борбеним роботом. Уградњом специјалних програма вештачке интелигенције робот ће моћи самостално да доноси одлуке по строго пројектованим алгоритмима, који су направљени по моделу савременог бојног поља, и тако у великој мери постати аутономни на фронту. Русија је изузетно заинтересована за развој борбене технике која ће имати способности вештачке интелигенције. У креирању ових авангардних система учествује готово целокупан војно-индсутријски комплекс са специјализованим научно-истраживачким капацитетима.
Основна мана ових система је велика слабост приликом ометања везе између оператера и робота, што треба да се реши имплементацијом управљачког комплекса са вештачком интелигенцијом. Наравно, управљање овим роботима је могуће и преко кабла, али је тада радијус кретања знатно ограничен, а и током борбе може дођи до његовог пуцања и прекидања.
Још једна мана роботизованих система је веома слаба оклопна заштита, као и генерално лоша проходност и покретљивост (може лако доћи до превртања робота на неравним теренима). Све ове тачке представљају изазов за руске конструкторе, на које се мора наћи брз одговор. У наредном периоду нас очекује озбиљан замах на том пољу што ће резултовати бројним модификацијама постојећих модела, у смислу веће аутономије робота од оператера, далеко веће стабилности приликом кретања, побошљања на плану агилности, стартности, његове максималне брзине, усвајања нових оружаних система и наравно ефикасније оклопне заштите, која и нема неки претерани простор за унапређивање, али која и неће бити толико преко потребна ако се испуне претходно побројани услови.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
