БМП-3 „Драгун“: Непревазиђени краљ пешадије од кога ће стрепети и тенкови

Слободан Ђукић
Савремена борбена дејства захтевају од технике која се налази у саставу оклопно-механизованих снага озбиљан ниво универзалности. Одличан степен проходности и мала маса оклопног средства решавају различите задатке на фронту као што је превоз пешадије, борба против лакооклопљене борбене технике, али и одређен степен могућности за борбу против озбиљнијег непријатеља

Нови изглед, једноставност употребе као и респектабилно наоружање, све је то обједињено у једном возилу. БМП-3 већ скоро три деценије успешно решава све задатаке који се намећу пред копнене, оклопно-механизоване борбене саставе. Употребљивост велике већине ових машина је практично исцрпљена, и то како у земљи тако и иностранству, тако да је насушно потребна модернизација ових средстава.

Његово наоружање се састоји из спарених топова у калибру 100/30мм што ово возило приближава лаким тенковима када је у питању ватрена моћ (примера ради чувени тенк Т-55 је имао топ Д-10ТГ2 у калибру 100мм). Дакле, ово наоружање нема само функцију да ватрено подржава пешадију у нападу, него и да уништава уврђене тачке непријатеља, као и његову лакшу и тежу оклопну технику.

У целом свету је настала велика помама за универзалним оклопним борбеним возилима. Управо БМП-3 задовољава те критеријуме. Њега краси изузетна покретљивост и велика ватрена моћ, те је готово извесно да ће одличан пакет модернизације постати комерцијални хит у свету.

Изванредан однос снага/тежина

Једна од најважнијих карактеристика овог типа технике је да има одличну проходност и покретљивост на фронту. У односу на своју конкуренцију као што је нпр. амерички M2 Bradley, БМП-3 је знатно лакши. БМП-3 са додатном оклопном заштитом коју чине плоче са динамичком заштитом + бочни екрани за заштиту гусеница као и евентуално кумулативне решетке, неће прећи тежину од 23 тоне. Са друге стране M2 Bradley, посебно његова последња модернизација M2A3 достиже тежину од готово 35 тона. Агрегати који погоне обе машине су приближних карактеристика. Мотор који погони БМП-3 производи снагу од око 500Кс, баш као и мотор који погони основну верзију M2 Bradley. Даљом модернизацијом ових средстава интегрисани су далеко јачи мотори, са тим што је тежина M2 Bradley из верзије у верзију све више расла, него код модернизације руског конкурента. Основна верзија M2 Bradley је на почетку тежила 23 тоне. Дакле већ у старту је била тежа од последње верзије БМП-3М. Сада, као што смо рекли, најмодернија верзија M2A3 достиже скоро 35 тона и има снагу мотора од неких 660Кс. Што се тиче БМП-3, његова последња модернизација БМП-3М је незнатно добила на тежини (19-20 тона), док је мотор УТД-32Т који је уграђен у ову верзију, генерисао снагу од 660Кс (практично је исте снаге као и код M2A3). Руски конструктори су недостатке у оклопној заштити покушали да компензују додавањем реактивног оклопа „Кактус“ као и могућности интеграције електро-оптичке активне заштите „Штора“, па и пресретача „Арена“. То су у основи били само комерцијални пројекти намењени искључиво за експорт, али и добра основа за планирање даље еволуције овог сјајног оклопног средства.

БМП-3 „Драгун“

Најновија модернизација руског БМП-3 са ознаком „Драгун“ представља у конструкционом смислу сасвим ново возило за разлику од својих претходника, што је омогућило убацивање агрегата који има карактеристике тенковског мотора. Наиме, за верзију „Драгун“ се планира интеграција мотора који ће генерисати снагу од читавих 820Кс (примера ради основна верзија српског тенка М-84А је имала мотор В-46-6 снаге 780 Кс). Интересантно је истаћи да ће овај мотор бити интегрисан на предњем делу шасије возила (нешто слично имамо код израелског тенка „Меркава“). Са појачањем основног оклопа који ће карактерисати верзију „Драгун“, тежина не би требала да пређе 23 тоне. Дакле, ово ће за разлику од америчког оклоњака буквално бити ракета на гусеницама.

Други потенцијални конкурент Schützenpanzer Puma немачке компаније Krauss-Maffei Wegmann представља оклопљенији, далеко већи, и коначно знатно тежи транспортер. Његова тежина достиже готово 43 тоне, и практично се налази у рангу основних борбених тенкова (илустрације ради српски тенк М-84А има масу од 42 тоне). Међутим он је бољи од америчког транспортера у смислу да има мотор који производи 1100 Кс, где по својим перформансама спада у класичне тенковске моторе. Одликује га модуларни композитни оклоп који може да издржи погодак поткалибраном гранатом калибра 50мм (БМП-3М са чела задржава гранату у калибру до 30мм, као и амерички M2A3).

Немачки Schützenpanzer Puma компаније Krauss-Maffei Wegmann

Поред стандардног оклопа Schützenpanzer Puma има и активну електро-оптичку заштиту MUSS (нем. Multifunktionales Selbstschutz-System). Овај систем активне заштите је намењен борби против противтенковских вођених ракета. Наиме, чим преко својих детектора ласерског озрачења региструје потенцијално опасну ситуацију, овај систем реагује у временском интервалу 1-1,5 секунде, где активира бацаче димних кутија ради стварања димне завесе, или врши ометање оператера на противтенковском ракетном систему помоћу инфрацрвених рефлектора.

Међутим, ниједан од њих се не може мерити са руским оклопним возилом, када је у питању цена коштања, као и способност интеграције различитих облика борбених купола на платформу возила.

Основно наоружање од којег страхују и тенкови

Измене на најновијој верзији БМП-3 „Драгун“ су заиста обимне. Уграђен је компјутеризован систем управљања ватром, возило је увезано у јединствен систем тактичког командовања, потпуно су дигитализовани инструменти који користе чланови посаде што резултује не само бржим протоком релевантних информација о непријатељу и ситуацији на бојишту, него и скраћењем ватрене припреме за његово уништење.

Конструкционе новине се односе на премештање комплетног мотора са трансмисијом у предњи део возила, док је посада прешла у заштићенији део где се налази заједно са десантним одељењем. Једино је борбена купола остала на истом месту као и код базичне верзије БМП-3.

Као што смо рекли, ова концепција омогућава интеграцију различитих типова борбених купола. Поред стандардне али и знатно модернизоване  борбене куполе која се састоји из спарених топова у калибру 100мм и 30мм, планира се и интеграција куполе са чудовишно снажним топом у калибру 57мм. Топови високе балистике у кал.57мм су нешто потпуно ново, и то не само у руским, већ и глобалним размерама. Конкретно, ради се о топу „А-220М“ калибра 57 мм, који је део роботизоване куполе коју у комплету производи чувени руски биро „ЦНИИ Буревестник“. Очекује се да овај топ за три пута по даљини, и за готово шест пута по висини, премаши ефективни домет аутоматског топа 2А72, што је заиста радикалан помак. При томе он би имао борбену брзину гађања до 120 граната у минуту (2А72-330гр./мин.), и далеко веће ефекте ватре на циљу. На пример, поткалибарна граната калибра 57×348 мм SR испаљена из овог топа ће моћи као од шале да „прострели“ и најтежа оклопна борбена возила пешадије, какав је горе поменути Schützenpanzer Puma. Претпоставке су да ће ова муниција на даљинама већим од 1500 метара, имати способност да пробије хомогену панцирну плочу дебљине и до 150мм.

АУ-220М – један од најбољих топова на свету. Међународна изложба наоружања IDEX 2015.

За борбу против најтежих оклопних циљева, као што су савремени основни борбени тенкови, на платформу БМП-3 се планира уградња борбене куполе са самохотке 2С25М „Спрут-СДМ-1“ која по квалитету основног наоружања и система за управљање ватром у ничему не заостаје од основног борбеног тенка Т-90 „Владимир“. Наиме, оба су опремљени моћним тенковским топовима у калибру 125мм, који могу да испаљују противтенковске ракете 9М119М1 „Инвар-М“ пробојности преко 800мм пуног челика ојачаног реактивним плочама.

На бази БМП-3 направљена је и самоходна радарска и командна станица МРУ-Б (модул за осматрање и управљање) 9С932-1. Он обезбеђује јединицама противваздушне одбране средства везе и могућност размене података на бојном пољу. Командно возило аутоматски може да интерактивно наводи трупне противваздухопловне ракетне системе, који се налази у пратњи оклопно-механизованих борбених ешелона. Како истичу творци ове јединствене технике, МРУ-Б у реалном времену истовремено прати до 80 ваздушних циљева, обележава их као циљеве и дистрибуира средствима ПВО. Овај модул има способност обраде података са свога радара, али и са других мобилних система, где на тај начин образује јединствено радарско поље изнад подручја борбених дејстава.

Чак и када се површно погледају ова поређења, постоје веома јасно да је БМП-3 у овом моменту најуниверзалније борбено возило пешадије на свету. Гледајући са једне стране његову заиста малу основну тежину, а са друге, снажан агрегат и убедљиво најјаче основно наоружање, БМП-3 за 2-3 пута премашује своје западне конкуренте.

Прочитајте такође анализу "Чиме ће све бити опремљене ваздушно-десантне снаге руске армије?". 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“