Напомињемо, да је тестирање новог оружја јавно обелоданио и председник Комитета националне безбедности Украјине, Александар Турчинов. Он је тада напоменуо, да је систем у потпуности направљен уз помоћ „домаће“ памети.
Испитана ракета је према изворима украјинских медија, продукт опитно-конструкторског завода „Нептун“. Међутим, руски војни стручњаци сматрају да се ради о копији руске против-бродске ракете Х-35У, која своје пројектне зачетке има још из времена бившег СССР-а. Наиме, тадашња држава је планирана да ове ракете производи у харковском авиозаводу, а у припреми њене производње овај завод је засигурно добио и комплетну техничку документацију која се тиче њене израде, а коју је осмислила чувена совјетска/руска научно-конструкторска група из ОКБ „Звезда“ (данас „Тактическое ракетное вооружение). Иначе ради се о дозвучној ракети коју карактерише низак профил лета. Спада у класу против-бродских ракета, које могу да униште пловило депласмана до 5,000 тона. Совјети су планирали да са овом ракетом замене дотадашње против-бродске системе П-15 „Термит“ (експортна верзија ове ракете домета до 80км се налазила и у наоружању ЈНА, касније Војске Југославије).
Судећи по публикованом видео-материјалу, ракета се налази у фази тестова које подразумевају испитивање стартног „бустер“ мотора на чврсто гориво и почетну фазу њеног лета приликом напуштања транспортно-лансирног контејнера. Дужина видео-снимка највероватније говори да се маршевски турбо-млазни мотор није активирао, и да је ракета убрзо пала на тло. Постоји и друга опција, да је у ствари употребљена макета ове ракете, која нема интегрисан мотор и управљачки блок који се налази у склопу бојеве главе.
Управо овај део ракете, по свему судећи, представља непремостив проблем за њене конструкторе. Како овладати технологијом израде активне радарске главе за самонавођење, када се за тако нешто нема ни знања, а ни техничких капацитета
Овај проблем су својевремено имали и совјетски научници, где је због временског кашњења приликом израде активне главе за самонавођење, цео пројекат одгођен за читавих пет година. За разлику од Украјинаца, тадашњи развој управљачког блока је на себе преузела специјализована нучно-истраживачка установа НПП "Радар-ММС", коју је чинио „труст“ мозгова који је радарску технологију познавао практично „у прсте“.
Што се тиче украјинске ракете, технички изузетно компликован и озбиљан задатак развоја активне радарске главе за самонавођење, на себе је преузела релативно непозната компанија „Радионикс“ која има веома скромне пословне резултате у модернизацији система управљања на ракетама ваздушног и копненог базирања. Резултати њиховог рада по овом питању за сада су непознати, а без видљиве техниче подршке са стране, не уливају практично никакву наду. О овом пројекту су поред високих политичких представника ове државе, говорили и ипак нешто стручнији људи из украјинске војске. Тако је крајем 2016.године начелник научно-истраживачког центра Војске Украјине, пуковник Андреј Дончак признао:„У овом тренутку, брзина реализације ракетног комплекса „Нептун“ је више у домену лепих жеља. Основни проблем је развој и производња квалитетне главе за самонавођење“- истакао је пуковник Дончак.
По речима Александра Турчинова, нова ракета ће имати своју борбену функцију и приликом уништења копнених циљева. За овакве задатаке, ракета ће највероватније добити управљачки систем инерцијално-сателитске навигације са сензориком која је компатибилна са сателитским системима ГЛОНАСС и GPS. Судећи по свему, ова ракета ће највероватније добити електронски блок америчког порекла који ће украјински инжењери прилагодити намени, баш као што је то уређано на ракетном систему „Вильха“ који се налази у завршној фази испитивања. Наравно овај пакет опреме се може наћи у слободној продаји, и има веома ограничене техничке могућности.
Што се тиче ракетног комплекса „Нептун“ његови конструктори разматрају три опције када су у питању основне варијанте овог система:
Копнена/поморска варијатна овог систем ће се састојати из четири транспортно-лансирна контејнера, који ће се поставити на камионску платформу. Овај далеко једноставнији део посла на себе је преузео Харковски завод за производњу специјалне транспортне технике.
Руски комплекс „Бал“ (индекс ГРАУ 3К60, ознака НАТО: SSC-6 «Sennight» (рус. „неделя“) је обалски ракетни комплекс наоружан противбродском ракетом Х-35. У наоружању се налази од 2008. године. Његова основна намена је ефективна контрола приобалног појаса и заштита воденог пространства од непријатељских пловила. Користи се за заштиту важнијих војно-поморских лука, приобалних градова, војне и цивилне инфраструктуре, као и за одбрану осетљивих зона од евентуалног поморског десанта непријатеља. Једна лансирна јединица је опремљена са 8 ракета Х-35/Х-35У смештених у лансирне контејнере. Ови контејнери се налазе на мобилној платформи точкашу МЗКТ-7930. Једна батерија ракетног комплекса „Бал“ се састоји из командног пункта управљања и везе (2 јединице), 4 лансирне јединице са укупно 32 ракете, и 4 логистичко-транспортне јединице капацитета још 32 ракете, које врше и пуњење лансирних јединица.
Комплекс може да користи 2 типа ракета. Х-35 (домета 120-200км) и Х-35У (домета 260км). Обе ракете покреће турбо-млазни мотор ТРДД-50 потиска 450 кгс, што је сасвим довољно да се обезбеди дозвучна брзина лета до 0,85М. Способне су да униште пловила депласмана и до 5,000 тона. Наводе се помоћу активне радарске главе за самонавођење АРГС-35 (систем испали и заборави). Постоји и експортна верзија овог комплекса опремљена ракетама Х-35УЭ.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
