Анализа: Безпосадни „Уран-9“ радикално увећава тактичке способности руске армије

ОАО "766 УПТК"
На специјалном тенковском полигону „Алабино“ настављено опитовање перспективног борбеног робота које може да донесе револуцију у начину извођења копнених борбених операција. Овај ултра-софистицирани гусенични склоп је опремљен електро-оптичким системима последње генерације, као и читавим спектром вођеног ракетног наоружања.

Главни задатак роботизованог ултра-софистицираног борбеног система „Уран-9“ је борбено извиђање и ватрена подршка извиђачким јединицама у свим метео условима, дан/ноћ. Захваљујући разноврсности свог наоружања може успешно да се примени у готово свим борбеним задацима који се могу наметнути у условима савременог бојишта. Ради се о безпосадном оклопном возилу који је по својим димензијама знатно мањи од нпр. класичног БМП-а (и самим тим и теже уочљивији на бојишту), и који по степену свог наоружања представља праву копнену мини-крстарицу.

У основној варијанти „Уран 9“ има аутоматски топ 2А72 калибра 30 мм(види фото 1) и митраљез ПКТМ калибра 7,62х54 мм. Ради се о топу високе балистике којег су конструисали чувени инжењери Аркадиј Шипунов и Василиј Грјазев. Његова основна намена је борба против живе силе непријатеља, али и лакооклопљених борбених циљева, као и нисколетећих ваздушних објеката. Топ користи стандардне гранате 30×165 мм које је употребљавао и његов претходник 2А42. Основна разлика у односу на аутоматски топ 2А42 је далеко квалитетније решење трзаја топа, приликом дејства у аутоматском режиму паљбе. Ово омогућава интеграцију овог топа и на лакше борбене платформе као што је нпр. БТР-82А (оклопни транспортер на точковима), затим оклопни аутомобил „Тигр-М“, коначно и „Уран-9“ итд. Максимална брзина паљбе аутоамтског топа 2А72 је око 300 граната у минути. Енергија гранате омогућава ефективну борбу против живе силе непријатеља на даљинама и до 4000 метара, као и лакооклопљене борбене технике до 2000 метара. Панцирна поткалибарна граната „Кернер“ у кал. 30х165 мм може да пробије хомогену челичну плочу дебљине 30 мм која је наслоњена под углом од 60 степени, са даљине од 1000 метара.

Фото 1.

ПКТМ је намењен борби против живе силе непријатеља на даљини и до 1500 метара. Карактерише га висок темпо ватре (око 800 метака у минути) а пуни се реденицама капацитета до 250 метака. Што се тиче конкретно безпосадног борбеног робота „Уран-9“ митраљез може да буде напуњем непрекидним редеником који садржи целокупан борбени комплет муниције кал. 7,62х54 мм. Спарен је са основим аутоматским топом 2А72, и налази се са његове леве стране.

За борбу против далеко захтевнијих борбених циљева, као што је нешто тежа оклопна техника непријатеља, укључујући и савремене основне борбене тенкове типа Абрамс, Леопард, Меркава и сл.  борбени робот „Уран-9“ је наоружан против-тенковским ракетама „Атака“ (види фото 2 и 6). Ударно ракетно наоружање се састоји од 2-4 ласерски вођене противтенковске ракете „Атака“ (у зависности од примењене конфигурације наоружањана на роботу „Уран-9“) које су смештене у исти број танспортно-лансирних контејнера. Ову ракету одликује изузетно висока брзина лета, и према атрибуту брзине спада у најбрже ракете таквог типа на свету. Њена брзина износи око 550 м/сек. Примера ради „Маљутка“ лети брзином од 120 м/сек, „Фагот“ око 183-207 м/сек., BGM-71 TOW око 275 м/сек. AGM-114 Hellfire 440 м/сек. Оваква брзина јој обезбеђује да до максималне тачке њеног домета дође за свега 10 секунди. Развијена су два типа ове ракете, са тандем-кумулативном (9М120-1) и термобаричном бојевом главом (9М120-1Ф). Ова последња је изузетно ефикасна против живе силе непријатеља, која дејствује из армирано-бетонских објеката. Максимална даљина на коју се ракета лансира је 6000 м, а на тој даљини њена тендем-кумулативна бојева глава може да пробије сваки савремени тенк чији је оклоп ојачан динамичком заштитом. Треба напоменути да напредне верзије ове ракете, са тандем бојевом главом, имају увећан домет који достиже 10000 м, а повећана је и њена пробојност која износи 1000 мм+ хомогене челичне плоче, заштићене структуром динамичке заштите.

Фото 2.

Ракете се наводе помоћу вишеканалог електро-оптичког комплекса који у свом саставу има ИЦ/ТВ нишанске уређаје, ласерски даљиномер као и радарски канал милиметарског дијапазона (нешто слично имамо код противтенковског система „Хризантема-С“) за навођење модернизованих ракета „Атака“ које имају домет до 10000 м. Овај софистициран склоп се налази непосредно изнад цеви аутоматског топа 2А72. (види фотографије 1 и 3)

Фото 3.

Поред ових ракета, у зависности од конфигирације наоружања примењеног на роботу налази се и транспортно-лансирни контејнери у којима се налазе противваздухопловне ракете 9К338 „Игла-С“ (4-6 комада). Ове ракете представљају дубоко модернизовану верзију ЛПРС система „Игла“, и карактеришу је значајно увећани техничко-тактички борбени потенцијали од својих претходника. Ракета је способна да пресреће објекте који лете надзвучним брзинама, а повећан је и њен домет по хоризонталниј даљини који износи 6000 метара. Посебно је ефикасна против беспилотних летелица и крстарећих ракета. Њена разорна моћ је изузетна, и обезбеђује практично 100% уништење ваздушних циљева какви су нпр. борбени авиони, хеликоптери, крстареће ракете и беспилотне летелице. (види фото 4)

Фото 4.

Треба напоменути да се на овај робот могу додати и транспортно-лансирни контејнери у којима се налазе ракете „Шмель-М“, опремљене високоразорним термобаричним бојевим главама, које су изузетно ефикасне против живе силе непријатеља на даљинама до 1000 метара.

Међутим то није све. На специјално уграђене хидрауличне носаче који су монтирани са задње стране куполе робота, уграђен је још један електро-оптички систем (види фотографије 5 и 6). Захваљујући овим носачима, овај електро-оптички систем је издигнут изнад возила (налази се на висини од 3,7 метара) што оператеру омогућава још бољу прегледност бојишта + ротира се кружно покривајући угао од 360 степени. На овај начин робот може да види и гађа непријатеља у условима када је камуфлиран иза природних или вештачких препрека (зидови, тенковски ров, вегетација).

Фото 5.
Фото 6.

Роботом се даљински управља преко заштићеног радио-канала који функционише помоћу специјалних алгоритама. На овај начин се обезбеђује изузетно отпорна и стабилна комуникација између командног пункта  и робота, на даљинама и до 4000 метара. Команди пункт за управљање, у којем се налази посебно обучена посада оператера, смештен је на бази камиона Камаз (види фото 7). Ради се о заиста интересантном комплексу који је „набијен“ специјалном електроником и лцд екранима, и који обезбеђује једновремено управљање са четири беспилотна робота (види фото 8). Веза може да буде појачана и са специјалним бесиплотним апаратом који је опремљен бежичним репетитором за пријем и реемитовање сигнала. Оно што је посебно „егзотично“ у целој причи је способност управљања роботом „Уран-9“ и из ударног хеликоптера Ка-52 „Алигатор“, на који се једноставно може уградити блок специјалних репетитора. Овај хеликоптер у свом кокпиту има компатибилне уређаје (лцд екрани) који могу у реалном времену да преузимају слику са робота, и да на тај начин садејствују један другом. Укратко, овај робот отвара велики број различитих тактичких могућнлсти које се веома ефикасно могу применити на савременом бојишту.

Фото 7.

Према речима инжењера-конструктора Артема Аксентенка, на роботизованом возилу „Уран-9“ је примењен систем ауто-пилота. Оператер усмерава машину на тачно одређену тачку, коју робот савлађује аутоматски, самостално бирајући оптималне правце за њено достизање. Ово омогућава оператеру да сву своју пажњу концетрише на избор интересантних циљева и њихово уништење.

Фото 8.

Димензије роботизованог борбеног система „Уран-9“ су:

  • Висина 3,1м
  • Ширина 2,6м
  • Дужина 5,6м

Његова маса достиже 12 тона. Покреће га дизел агрегат ЯМЗ 5347-16 снаге 410 кс. Иначе овај модел мотора је уграђен на специјалне оклопне борбене аутомобиле „Тигр“. Мотор обезбеђује роботу да достигне брзину до 35 км/ч. Пун резервовар са горивом омогућава прелазак растојања од 200км/или 6 часова непрекидног рада између два пуњења горивом. Платформу чини оклопна капсула код које су испоштоване техничке процедуре које обезбеђују смањену радарску видљивост. Релативно слаб ниво оклопне заштите се може у перспективи појачати интеграцијом динамичког оклопа, као и системом активне заштите.

Роботизовани борбени комплекс „Уран-9“ се ефективно може употребити за велики број различитих задатака:

  • За операције извиђања непријатељског фронта и његове ближе дубине
  • Откривање и уништење ватрених позиција са противничким тенковима
  • Откривање и уништење непријатељских отпорних тачака са митраљеским гнездима и снајперима
  • Ватрену подршку оклопно-механизованим и пешадијским јединицама у нападу итд...

Све ове задатке може да изводи у садејству са 2-3 робота којим се управља из јединственог командног пункта, да специјланим облицима напредне комуникације наводи артиљеријско-ракетну ватру на непријатеља, хеликоптере, јуришну авијацију...

Прочитајте такође: Модернизовани „Бели лабуд“ полако постаје америчка „ноћна мора“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“