Систем који је држан у тајности од тренутка пројектовања и у јавности споменут тек после рата у Персијском заливу 1991. године засад нема директне пандане у иностранству.
Многи сматрају да само појављивање овакве технике представља велики напредак за ПВО, јер се код овог система у једном возилу успешно комбинује ракетно и артиљеријско наоружање. У то је уверен војни експерт, главни уредник часописа „Арсенал Отечества” пуковник Виктор Мураховски.
„'Тунгуска' је у војсци зарадила одличне оцене. Лично сам више пута на различитим вежбама видео њену реалну примену. У то време био је то непревазиђени систем противваздухопловне одбране за непосредну заштиту војске у борбеним условима. Тада су се масовно појавили борбени хеликоптери у саставу армија западних земаља, а пре свега Америке. Питање како се борити против њих било је врло актуелно, али је у совјетској војсци оно фактички решено увођењем 2С6 у састав наоружања”, објашњава експерт.
„Тунгуска” може да делује и у фази одбране, али и напада, непосредно иза борбене линије тенкова и борбених возила пешадије.
Ракетно наоружање система омогућава гађање циљева на растојању до 10 километара и на висини од 15 до 3500 метара. На мањим растојањима (до 4000 метара) „Тунгуска” циљеве напада помоћу два двоцевна аутоматска топа калибра 30 милиметара, који имају брзину гађања до 5000 граната у минути. Борбени комплет чине 8 ракета и 1904 гранате.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
