Шилка, Тунгуска-М1 и Панцир-С1: Најопаснији руски артиљеријски ПВО системи у Сирији

3СУ-23-4 „Шилка“

Овај самоходни ракетни систем је већ „зашао у године“ (направљен је 1964), али је и даље једно од најпознатијих руских достигнућа 20. века.

Током протеклих пет деценија ово оружје је примењено у конфликтима у Африци, Вијетнаму, Авганистану и на Блиском Истоку. Рафал из четвороцевног оруђа калибра 23 мм је као ножем сасецао све нисколетеће циљеве који му се нађу на путу. „Шилка“ испаљује око 3.400 граната у минути и претвара у „дроњке“ све што је у њеном домету.

Овај смртоносни топ је примењиван и против нисколетећих циљева (јуришних авиона и хеликоптера), и против непријатељске лако-оклопљене борбене технике, као што је то било на пример у Авганистану.

Техника, међутим, стално напредује тако да ни гранате калибра 23мм које су испаљиване из „Шилке“  нису били довољно ефикасне у евентуалним сукобима са нешто јаче оклопљенијим борбеним возилима. Због тога је током 1980-их направљени нови противваздухопловни системи који користе гранате калибра 30 мм.

Противваздухопловни ракетно-топовски систем 2С61 „Тунгуска-М1“

Прво оружје такве врсте био је противваздухопловни топовско-ракетни систем „Тунгуска“. Он поседује лансере ПА ракета и два топа 2А38М калибра 30 мм са темпом ватре од 5.000 граната у минуту.

За разлику од претходног система, овај је могао да отвара ватру у покрету и да помоћу ракета обара авионе и хеликоптере 8000 метара по даљини, а 3500 метара по висини.

Временом је „Тунгуска“ претрпела мноштво модификација како би могла одговорити изазовима новог доба, тако да је она и даље један од најубојитијих руских противваздухопловних система. Међу њима, посебно треба издвојити најновији „Панцирь-С1“.

Руски „Панцир“

Ракетно-топовски ПВО систем 96К6 „Панцир-С1“ на Међународном војнотехничком форуму „Армија 2016“ на војном полигону Алабино.

Јевгениј Бијатов/Sputnik

Садашњи ешелон руске противракетне одбране изгледа овако: у самом центру одбране се налази систем ПВО / ПРО С-400 који „види“ и обара све аеродинамичне циљеве у радијусу од 400 км. Противваздухоплвни топовско-ракетни системи "Панцир" се налазе у концетричним круговима око њега и штите га од удара из ваздуха непријатељским ракетама ваздух-земља. Као што смо рекли, овај систем има два аутоматска топа калибра 30 мм и 12 вођених ракета 57Э6Е.

Данас се „Панцир“ третира као крајњи ешелон заштите цивилних објеката, војних база и једница на терену. Ово оружје је створено за уништавање објеката који се приближавају циљу чак и хиперсоничном брзином у радијусу од 20 км и на висини од 15 метара до 15 километара. Другим речима, објекти се пресрећу док се приближавају циљу.

Овај модел се од претходних совјетских модела разликује по томе што је у њему систем практично у потпуности аутоматизован. Компјутери овог ракетно-топовског система самостално фиксирају циљеве у ваздуху, после чега војнику остаје само да притисне дугме „старт“ и уништи последње офанзивно средство, које је неким чудом продрло кроз штит С-400 и „Тор-М2“.

Прочитајте више: Рат дроновима: Нови детаљи око напада на руске војне базе у Сирији У ноћи између 5 и 6. јануара 2018, спречен је до сада најмасовнији напад на руске војне базе у Сирији (ваздухопловна база „Хмејмим“ и пункт материјално-техничког обезбеђења „Тартус“) од почетка руске ваздухопловне операције у овој држави. Напад је покушан са великим бројем беспилотних ударних дронова, који су прецизно навођени са просторије удаљене неколико десетина километара од руских база.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!