Министри одбране Републике Србије и Руске Федерације, започели су преговоре око испоруке додатне количине хеликоптера Ми-17-В5 и по први пут Ми-24В (Ми-24ВМ?)* за потребе Војске Србије. Опремање Војске Србије за оваквим типом летелица је од есенцијалног значаја, посебно када је у питању повећање њене унутрашње мобилности, али и значајног обнављања способности за извођење борбених дејстава, као што је нпр. непосредна ватрена подршка трупама на земљи. Опремање српских хеликоптерских ескадрила овим средствима, обезбедиће српској армији далеко брже реаговање на широк дијапазон потенцијалних безбедносних претњи, које се поново актуелизују на простору све труснијег Балкана. Значајније техничко опремање ваздухопловних борбено-транспортних капацитета имаће благотворан утицај на српску војску у целини. Уколико се ове набавке реализују, неминовно ће доћи и до сукцесивног унапређења квалитета људства унутар јединица, посебно на плану тактичке и психофизичке обуке војника, али и официра. Коначно, то ће покренути и улагање у техничко-ремонтне капацитете који ће морати да воде рачуна о одржавању ових хеликоптера. Ојачавање нападних и десантних борбених потенцијала хеликоптерских ескадрила Војске Србије, у потпуном је сагласју и са пројектом 1,500+, који треба да доведе до стварања једне високо-мобилне ударне групе која је спремна да за мање од два часа, стигне и до најудаљеније тачке у Републици Србији.
Отвара брешу и у најгушћој одбрани
Постоји великих број сведочанстава од стране прекаљених ратних ветерана који су учествовали у многобројним конфликтима широм света, где се као најопасније средство на фронту истиче дејство непријатељских борбених хеликоптера. По непријатељску живу силу нема ништа горе, него када је изненада заспе плотун невођених ракетних зрна, уз пратњу бескрајно дугог рафала из ротационих митраљеза или топова, који се обично налазе на ударним борбеним хеликоптерима. Уз њихову несумњиво велику ватрену моћ, један од кључних елемената њихове успешности јесте и ефекат изненађења, који ови хеликоптери имају приликом свог дејства. Искусне посаде који управљају овим борбеним летелицама, углавном користе изузетно низак профил лета, у циљу „прикрадања“ објекту на који треба извести напад. Непосредно пред долазак на циљ, они нагло подижу своју висину ради што бољег визуелног прегледа фронта, где би након његове локализације извели урагански напад, у којем се обично не штеди иначе веома респектабилан убојни капацитет самог хеликоптера. Заиста, не постоји реч која би могла да опише „пакао“ у непријатељским редовима, када се сусретне са овако оклопљеном летећом грдосијом. Специфични звук невођених ракета, помешан са реским звуком топова и заглушујућом буком хеликоптерског мотора, генерише неконтролисан степен панике код преживелих непријатељских бораца, који је пропроционалан степену одушевљења, које у том моменту настаје на супротној страни фронта.
Слободан Ђукић
Ударни хеликоптери су спорији од тактичких бомбардера, и самим тим њихови пилоти имају темељитији увид када је у питању општа ситуација на фронту. Своје нападе углавном изводе у неколико таласа, користећи тзв. кружну шему напада у којој учествује неколико хеликоптера (углавном хеликоптерско одељење које се састоји од четири летелице). Са овом тактиком употребе, не повећава се само количина испољене ватрене моћи, него се обезбеђује и њен што дужи временски континуитет, који погубно делује на организацију непријатеља, без обзира на његову бројност. Захваљујући својој оклопној заштити, која је имуна на готово целокупно стрељачко наоружање, укључујући ту и теже калибре 12,7 мм, посада може да успостави одличну визуелну контролу целокупног бојишта. Обично, после првог ракетног удара у којем једновремено учествује 2-3 хеликоптера, долази до дезорганизације непријатељске одбране, која за последицу има панично напуштање својих положаја и то како на првој линији одбране, тако и по дубини. Последњи хеликоптер у групи има улогу праћења ефеката овог напада, где има задатак да сваки накнадни покрет непријатеља неутралише митраљеско/топовском или ракетном ватром, не дозвољавајући му да се извуче и да поново реорганизује своју одбрану. Истворемено се успоставља апсолутна ваздушна контрола изнад непосредног рејона операције, и координише садејство са копненим јединицама, које после ракетног баража крећу у заузимање терена. Ова група хеликоптера се налази у ваздуху све док копнене јединице у потпуности не изврше иницијални задатак, и не саопште да могу самостално да обезбеде шири рејон операције. У случају потребе, може се ангажовати и цела ескадрила са 12-15 ових хеликоптера наоружаних са више од 1,000 ракета, која има задатак да копненим борбеним саставима обезбеди непрекидну ватрену подршку, која траје све до дефинитивног уништења непријатеља.
Респектабилна ватрена моћ
Оваква дејства су веома ефикасна када се непријатељ нападне на отвореном простору, али и на фронту који је утврђен (урбана насељена места). Наиме, ови хеликоптери располажу са великом количином невођених ракетних зрна С-8 које без икаквих проблема пробијају носеће зидове и плоче који су карактеристичне за класичан тип стандардних балканских кућа, и генерално за све стамбене објекте. Хипотетички, један хеликоптер Ми-24В/Ми-35 може да буде наоружан са четири подвесна „саћаста“ лансера Б- 8В20А, од којих сваки има по 20 невођених ракетних зрна С-8. Дакле, 80 ракета по једном хеликоптеру. Група од четири ова хеликоптера може за неколико секунди да лансира олују од готово 320 ракета, које пролази кроз бетонске зидове као да су од картона. Том приликом, огромна концентрација детонација на уском простору производи својеврстан „млин за млевење костију и меса“, који се састоји од неколико десетина, па и стотина хиљада гелера.Такође, респектабилни су и тешки митраљези, и посебно топови ако се нађу у наоружању ових хеликоптера (Ми-24ВМ). Уколико се оствари горе поменути ефекат изненађења, и уколико приликом испољавања свог дејства нема никаквог уздржавања, група ових хеликоптера може за веома кратко време избаци из строја неколико стотина непријатељских војника, где углавном доминирају неповратни губици.
Иако невођено ракетно зрно С-8 може да пробије оклоп дебљине и до 440 мм (варијанта С-8Т), оно има ограничен ефективни домет који износи свега 2000 метара. На тим даљинама пројектил има праволинијску путању са минималним одступањима (свега 0,3% од циља). Са интегрисаним колиматорским нишанским уређајем АСП-17В, прецизност дејства са овим пројектилима поприма „снајперске“ карактеристике. Међутим, за борбу против озбиљнијег непријатеља који у свом саставу има и тежа оклопна борбена средства, овај хеликоптер има опцију да се опреми и вођеним ракетама 9К114 „Штурм-В“. Ради се о двостепеним ракетама, које се полуактивно наводе на циљ помоћу радио-канала. Њихов ефективни домет је 5,000 метара, док је пробојност хомогене панцирне плоче и до 650мм. Један Ми-24В може да понесе 16 ових ракета.
Србија има и лаке борбене хеликоптере типа Газела (верзија „Гама“*), које по својој конструкцији представља солидну летелицу. Међутим, њихова огромна мана у извођењу борбених дејства јесте симболичан убојни терет који могу да понесу, и веома слаба, тачније никаква оклопна заштита, што их чини веома рањивим на фронту. Овај хеликоптер, би уз неку обимнију модернизацију електро-оптичког блока опреме, имао своју функцију у операцијама извиђања и ограничене против-оклопне борбе, где би навођеним ракетама са веће даљине, потпомагао напад оклопно-механизованим и специјалним јединицама, без уласка у непосредну зону извођења борбених дејстава. Начелно, треба избегавати употребу овог хеликоптера у зони коју покривају непријатељски тешки снајпери и митраљези, јер муниција у калибру 12,7 мм може да направи непоправљива оштећења на овој летелици, и да је у крајњој линији обори. Данас је ово наоружање веома доступно, тако да га у свом арсеналу имају готово све терористичке групе, јер је веома лако за транспорт и лако се може замаскирати на фронту.
Срђан Поповић/Википедија
Србија би могла и до Ми-35М
Српска страна је заинтересована за Ми-24В, али и за још савршенији Ми-24ВМ (Ми-35М). Наиме, није искључена могућност да се група руских и белоруских хеликоптера Ми-24В намењених српској војсци, делимично доведе на техничко-тактички стандард новог Ми-24ВМ, који је свакако далеко савршенији. Ова модернизација по хеликоптеру не би требала да премаши цену од 1-1,5 милиона долара, али би се заузврат добила летелица далеко савршенијих карактеристика.
Ми-24ВМ представља потпуно нови хеликоптер. Карактерише га савршенија структура хеликоптерске елисе која се добила употребом специјалних композитних материјала на бази фибергласа/стаклопластике, а која је примењена и у случају ударног хеликоптера новије генерације Ми-28Н. Затим, значајно је унапређен и проширен асортиман високо-прецизног наоружања, као и нападно-навигацијски комплекс који обезбеђује ефикасно извођење борбених дејства у свим условима, дан/ноћ. Ови технолошки поступци су обезбедили и продужење експлоатационог рока употребе хеликоптера на период и до 15 година. Примењени технолошки поступци у изради Ми-24ВМ (Ми-35М), у укупном збиру повећавају ефикасност саме летелице за чак 2х у односу на његовог претходника Ми-24 и његове бројне верзије.
Нападно навигацијски систем се састоји из термовизијског канала друге генерације ТПВК-24Н који се налази у специјалној гондоли непосредно поред топа. Овај систем омогућава оператеру да осматра простор у кругу 360 степени око хеликоптера, где може да региструје објекат величине тенка на даљини и до 6000 метара. Ту се налази и жиростабилисана електро-оптичка платформа ГОЭС-342 која у свом саставу има ИЦ/ТВ компоненте као и ласерски даљиномер. Служи за откривање циљева, као и за навођење ватре по њима. Пилоти су опремљени и специјалним наочарима за ноћно осматрање. Због саме природе својих задатака, овај хеликоптер мора да буде опремљен и адекватним средствима који ће значајно повећати његову борбену жилавост. То се пре свега односи на технологију смањења емисије инфрацрвеног зрачења на издувницима мотора, станицу активног електро-оптичког ометања „Липа“, картриџа са Иц-мамцима и детектора радарског озрачења Лоо6ЛМ.
Највеће промене су регистроване када је у питању основно наоружање хеликоптера. Уместо 4-цевног ротационог митраљеза инсталирана је подвесна гондола НППУ-23 на коју је уклопљен топ ГШ-23 са 470 граната. Бочна крила на којима се налазе подвесни носачи убојног терета је слична као и на ударном хеликоптеру Ми-28Н. На њој се налазе четири тачке за качење наоружања. Конфигурација наоружања зависи од самог задатка, од којих је најчешћа она са 16 навођених ракета „Атака“ (2х8 на спољним носачима) и два блока „саћастих“ лансера Б- 8В20А на унутрашњим носачима, са укупно 40 невођених ракетних зрна С-8. Највеће унапређење је постигнуто интеграцијом новијих противоклопних ракета „Атака“ који се на циљ наводе путем радио-командног пункта навођења „Тор-24“ који је уграђен уместо система „Радуга-Ш“ преко којег су се искључиво могле наводити ракете „Штурм-В“. Нову ракету одликује изузетно велика брзина лета, и према атрибуту брзине спада у најбрже ракете таквог типа на свету. Њена брзина износи око 550 м/сек. Примера ради „Маљутка“ лети брзином од 120 м/сек, „Фагот“ око 183-207 м/сек., BGM-71 TOW око 275 м/сек. AGM-114 Hellfire 440 м/сек. Оваква брзина јој обезбеђује да до максималне тачке њеног домета дође за свега 10 секунди. Развијена су два типа ове ракете, са тандем-кумулативном (ракета 9М120-1) и термобаричном бојевом главом (ракета 9М120-1Ф). Ова последња је изузетно ефикасна против живе силе непријатеља, која дејствује из армирано-бетонских објеката. Максимална даљина на коју се ракета лансира је 6000 м, а на тој даљини њена тендем-кумулативна бојева глава може да пробије сваки савремени тенк чији је оклоп ојачан динамичком заштитом. Треба напоменути да напредне верзије ове ракете, са тандем бојевом главом, имају увећан домет који достиже 8000 м, а повећана је и њена пробојност која износи 1000 мм+ хомогене челичне плоче, заштићене структуром динамичке заштите. Поред ових ракета, хеликоптер може да носи и ракете 9М39 „Игла-В“ класе ваздух-ваздух. Ова ракета је кратког домета и намењена је за непосредну одбрану хеликоптера од изненадног сусрета са непријатељском летелицом која може да буде авион или други хеликоптер.
У пакету и даље остају Ми-17В-5
Као што сам горе напоменуо, поред ових ударних хеликоптера у плану је набавка и нове количине изузетно важних војно-транспортних хеликоптера Ми-17В-5. Њихова улога је од кључног значаја када је у питању унапређење мобилности специјалних десантних јединица, али и када треба брзо пребацити терет, или групу рањеника. Уз ово треба додати да и ударни хеликоптер Ми-24В/Ми-24ВМ има способност за транспорт мање групе командоса, која не прелази формацијску величину класичног одељења. Србија је исказала интерес за набавком шест ових хеликоптера, али пошто су се сада појавили и ударни хеликоптери,последња вест је да се разматра узимање четири ове летелице.
Виталиј В. Кузмин/Википедија
Ми-17В-5 представља савремени вишенаменски војно-транспортни хеликоптер намењен превозу људства, а такође и терета, и то како у простору унутар кабине тако и на спољним носачима. Поред тога овај хеликоптер може да се примени и у класичним борбеним мисијама, јер је оспособљен да носи и убојна средства. Летелицом управља 3 члана посаде. Његова укупна носивост износи и до 4,500 кг терета. Може да транспортује до 36 путника, или 24 војника са пуном ратном опремом. Такође, у операцијама евакуације рањеника на носилима, може да прими до 12 тешко повређених војника. Погонска група се састоји из два турбо-елисна мотора Климов ВК-2500 који генеришу излазну снагу од 2700кс. Ови мотори обезбеђују да хеликоптер под пуним теретом достигне брзину од 262 км/ч. Капацитет резервоара и економичност мотора омогућавају хеликоптеру практични долет и до 700км. Подсећам да је Србија већ купила два хеликоптера Ми-17В-5, који су испоручени средином 2016.године. Ови хеликоптери се налазе у наоружању 890.мешовите ескадриле „Пегази“, која се налази у саставу 204.ваздухопловне базе која је базирана на аеродрому Батајница.
* Експортне верзије ових хеликоптера носе ознаке Ми-35 и Ми-35М
* Гама скр. од Газела-Маљута. Овај хеликоптер може да понесе до четири навођене ракете „Маљутка“ и две ПА 9M32 „Стрела-2“