Један од водећих руских стручњака за сиријску кризу Јуриј Љамин објашњава да је сиријски ПВО систем својевремено креиран уз совјетску помоћ као један од најмоћнијих на Блиском истоку, с обзиром да је њихов противник било савремено Ратно ваздухопловство Израела. У то време региони Сирије уз границу са Израелом и Либаном били су крцати системима ПВО, што је било прилично импресивно, али, нажалост, додаје стручњак, до почетка 21. века овај систем је доста застарео и била му је потребна модернизација.
До тада су основу противваздухопловног система Сирије углавном чинили совјетски противавионски ракетни системи С-75, С-125 и С-200. За заштиту важних објеката могли су се користити противваздухопловни ракетни системи из састава јединица ПВО копнене војске као што су „Квадрат” и „Оса”, као и противавионска артиљерија, објашњава експерт. Љамин додаје да су у то време за радарску контролу територије земље коришћене совјетске радарске станице РЛС 5Н84А „Оборона-14”, П-12, П-18, П-35/37 и друге.
Компоненты системы ПВО Сирии#weapons#оружие#ПВО#Syriapic.twitter.com/wPthycgh8j
— Komandante (@KomandanteS17) 13 апреля 2018 г.
Када се временом појавила потреба за модернизацијом сиријске војске, руководство Сирије је као приоритет у овом процесу у периоду до 2011. године поставило управо модернизацију противваздухопловне одбране, каже стручњак. У Кини су набављени тада најновији радари JY-27, JYL-1 и Тип 120, а са Русијом склопљени уговори о испоруци противваздухопловних ракетно-топовских система „Панцир-С1”, противваздухопловних ракетних система „Бук-М2Э”, модернизованих С-125 „Печора” и С-300 ПМУ-2.
Поред севернокорејских преносних противваздухопловних ракетних система HT-16PGJ, који су купљени средином 2000-их, Сирија је набавила и руске преносне противваздухопловне ракетне системе „Игла-С”. На тај начин је требало да буде формирана савремена ешелонска ПВО.
Међутим, како објашњава овај стручњак, до почетка конфликта у Сирији, ова земља је добила само мањи део наручених система, а затим је реализација уговора наишла на проблеме због политичких и финансијских фактора.
Па ипак, реализација већине уговора је настављена, само је кључни споразум о испоруци система С-300 потпуно замрзнут, тако да Дамаск није успео да набави овај савремени систем великог домета који је требало да замени застареле С-200, каже Љамин.
Када су почела ратна догађања, 2012-13. године терористи су успели да освоје поједине положаје противваздухопловних ракетних система и неке радарске станице, због чега је сиријска команда била приморана да ове вредне ПВО системе измести из опасних рејона. Тако су настале огромне празнине у радарској покривености територије земље и у противваздухопловној одбрани. Фактички је изгубљена контрола над ваздушним простором неких делова земље, објашњава експерт.
Треба се са поштовањем односити према руководству Сирије, које је чак и у најтежим тренуцима наставило да одржава борбену способност појединих центара ПВО и многе системе је задржало на борбеном дежурству, додаје стручњак. То се пре свега односи на обалу Сирије, коју рат није директно захватио. Тако је у јуну 2012. године ПВО Сирије изнад мора у близини провинције Латакија оборила турски извиђачки авион RF-4E, а у марту 2015. године, вероватно помоћу система „Печора-2М”, оборена је америчка беспилотна летелица MQ-1 Predator. Ипак, јединствени систем ПВО у Сирији је фактички престао да постоји, тврди стручњак.
Ситуација је почела да се поправља са почетком руске војне операције у Сирији 2015. године, када су се под контролу сиријске војске вратили многи рејони земље које су раније држали терористи. Уз руску подршку ПВО систем Сирије је обновљен и последњих месеци већ показује резултате, објашњава руски стручњак за сиријску кризу. У фебруару ове године приликом покушаја израелског напада на авио-базу Т4 противавионска ракета је оборила ловац F-16I Sufa. Био је то први признат губитак борбеног авиона Ратног ваздухопловства Израела још од 1983. године.
Данас противваздухопловни систем Сирије чини комбинација застарелих и савремених система. То су „Панцир-С1”, С-75, С-125 (укључујући модернизоване „Печора-2М”), „Квадрат”, „Бук-М2Э” и С-200. Главне снаге и средства ПВО Сирије концентрисане су у рејону Дамаска, на обали Сирије и у рејону града Хомс. Оне могу да униште значајан број америчких крстарећих ракета, тврди руски експерт.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу