Руски експерт: Сиријски ПВО систем ће Американцима скупо наплатити евентуални покушај напада

Снимак екрана
У контексту америчких претњи да ће на Сирију лансирати стотине крстарећих ракета занимљиво је упознати се са стањем противваздухопловне одбране ове арапске земље.

Један од водећих руских стручњака за сиријску кризу Јуриј Љамин објашњава да је сиријски ПВО систем својевремено креиран уз совјетску помоћ као један од најмоћнијих на Блиском истоку, с обзиром да је њихов противник било савремено Ратно ваздухопловство Израела. У то време региони Сирије уз границу са Израелом и Либаном били су крцати системима ПВО, што је било прилично импресивно, али, нажалост, додаје стручњак, до почетка 21. века овај систем је доста застарео и била му је потребна модернизација.

До тада су основу противваздухопловног система Сирије углавном чинили совјетски противавионски ракетни системи С-75, С-125 и С-200. За заштиту важних објеката могли су се користити противваздухопловни ракетни системи из састава јединица ПВО копнене војске као што су „Квадрат” и „Оса”, као и противавионска артиљерија, објашњава експерт. Љамин додаје да су у то време за радарску контролу територије земље коришћене совјетске радарске станице РЛС 5Н84А „Оборона-14”, П-12, П-18, П-35/37 и друге.

Када се временом појавила потреба за модернизацијом сиријске војске, руководство Сирије је као приоритет у овом процесу у периоду до 2011. године поставило управо модернизацију противваздухопловне одбране, каже стручњак. У Кини су набављени тада најновији радари JY-27, JYL-1 и Тип 120, а са Русијом склопљени уговори о испоруци противваздухопловних ракетно-топовских система „Панцир-С1”, противваздухопловних ракетних система „Бук-М2Э”, модернизованих С-125 „Печора” и С-300 ПМУ-2.

Поред севернокорејских преносних противваздухопловних ракетних система HT-16PGJ, који су купљени средином 2000-их, Сирија је набавила и руске преносне противваздухопловне ракетне системе „Игла-С”. На тај начин је требало да буде формирана савремена ешелонска ПВО.

Међутим, како објашњава овај стручњак, до почетка конфликта у Сирији, ова земља је добила само мањи део наручених система, а затим је реализација уговора наишла на проблеме због политичких и финансијских фактора. 

Па ипак, реализација већине уговора је настављена, само је кључни споразум о испоруци система С-300 потпуно замрзнут, тако да Дамаск није успео да набави овај савремени систем великог домета који је требало да замени застареле С-200, каже Љамин.  

Када су почела ратна догађања, 2012-13. године терористи су успели да освоје поједине положаје противваздухопловних ракетних система и неке радарске станице, због чега је сиријска команда била приморана да ове вредне ПВО системе измести из опасних рејона. Тако су настале огромне празнине у радарској покривености територије земље и у противваздухопловној одбрани. Фактички је изгубљена контрола над ваздушним простором неких делова земље, објашњава експерт.

Треба се са поштовањем односити према руководству Сирије, које је чак и у најтежим тренуцима наставило да одржава борбену способност појединих центара ПВО и многе системе је задржало на борбеном дежурству, додаје стручњак. То се пре свега односи на обалу Сирије, коју рат није директно захватио. Тако је у јуну 2012. године ПВО Сирије изнад мора у близини провинције Латакија оборила турски извиђачки авион RF-4E, а у марту 2015. године, вероватно помоћу система „Печора-2М”, оборена је америчка беспилотна летелица MQ-1 Predator. Ипак, јединствени систем ПВО у Сирији је фактички престао да постоји, тврди стручњак.

Ситуација је почела да се поправља са почетком руске војне операције у Сирији 2015. године, када су се под контролу сиријске војске  вратили многи рејони земље које су раније држали терористи. Уз руску подршку ПВО систем Сирије је обновљен и последњих месеци већ показује резултате, објашњава руски стручњак за сиријску кризу. У фебруару ове године приликом покушаја израелског напада на авио-базу Т4 противавионска ракета је оборила ловац F-16I Sufa. Био је то први признат губитак борбеног авиона Ратног ваздухопловства Израела још од 1983. године.

Данас противваздухопловни систем Сирије чини комбинација застарелих и савремених система. То су „Панцир-С1”, С-75, С-125 (укључујући модернизоване „Печора-2М”), „Квадрат”, „Бук-М2Э” и С-200. Главне снаге и средства ПВО Сирије концентрисане су у рејону Дамаска, на обали Сирије и у рејону града Хомс. Оне могу да униште значајан број америчких крстарећих ракета, тврди руски експерт.  

Прочитајте такође! Руски експерти: Какав напад може да одбије руска противваздушна одбрана у Сирији

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: