Руски експерти: Какав напад може да одбије руска противваздушна одбрана у Сирији

С-400

С-400

Виталиј Невар/TASS
Русија је на Блиском истоку поставила један од својих најснажнијих противракетних штитова, који ће можда и морати да покаже све своје могућности за време напада америчких разарача на Сирију.

Обалама Сирије прилазе два разарача САД – „Доналд Кук“ и „Портер“. На сваком америчком војном броду има од 56 до 96 крстарећих ракета „Томахавк“, које спадају у групу најпрецизнијег и најсмртоноснијег оружја савремености. 

Морнаричке ракете домета до 2 500 км могу имати бојеве главе различите јачине од зависности од задатка који обављају. 

Русија је већ упозорила да ће на оружје одговорити оружјем, ако се у питање доводи безбедност руских држављана на територији Сирије.

Погледајмо, како Русија може да се супростави оружју америчких разарача. 

Прва линија одбране: Радио-електронски штит 

„Комплекси за радио-електронску борбу на бојном пољу имају посебан приоритет. Они у потпуности ослепе електронику и навигацију било којих ракета“, рекао је за Russia Beyond Виктор Мураховски, главни уредник часописа „Арсенал Отечества“.

У пролеће 2014. „малим снагама“ радио-електронске апаратуре је већ био ослепљен „Доналд Кук“ када је упловио у руске територијалне воде Црног мора. 

„Наш фронтовски бомбардер Су-24 је извршио надлетање разарача. Испод трупа је висио само контејнер са комплексом за радио-електронску борбу Хибини и електроника на броду је тотално затајила. Након тог инцидента читава посада је тражила да буде ослобођена дужности на овом броду“, рекао је експерт.

Такви системи постоје на свим авионима и хеликоптерима руске морнарице, као и „јача“ средства, попут оног у авиону  Ил-22ПП „Порубщик“.

Ил-22ПП

Овај авион може селективно да искључује непријатељску апаратуру помоћу веома моћних ометајућих сигнала, а такође да поставља „пригушиваче“ сличних средстава за радиоелектронску борбу (РЕБ) које поседује противник. 

Сем тога, око руског војног аеродрома Хмејмим се налазе комплекси радио-електронске борбе Красуха-4.

„Красуха“ омогућава блокаду практично свих радио-сигнала у радијусу од 300 км. Она може да сузбије активност авиона типа „Авакс“, беспилотних летелица, па чак и шпијунских сателита, а може и да блокира рад практично свих непријатељских средстава за радио-електронску борбу. Од октобра 2015. године овај систем је размештен и на руској ваздухопловној бази Хмејмим у Сирији.  

Друга линија одбране: системи ПРО 

Главна снага противракетне одбране Русије у Сирији су противваздушни ракетни комплекси С-300 и С-400.

Ове машине проналазе циљеве удаљене од 250 до 400 км. А ракете С-300 и С-400 могу да оборе мете већ на даљини од 150 и 250 км. Објекти непријатеља ће бити оборени чак и ако се крећу брзином од 2,5 км у секунди.

С-400 и С-300 на својим радарима виде до 36 мета и могу да гађају истовремено 12. 

С-400

Тачни подаци о количини руске војне технике и војске се држе у тајности.

„Комплексе С-300 и С-400 око базе Хмејмим подржавају противваздушни артиљеријски системи Панцир-С1. Њихов је задатак да оборе на мањој удаљености ракете које су прошле поред С-300 и С-400“, каже за Russia Beyond професор академије војних наука Вадим Козјулин. Панцир-С1 уништава циљеве на удаљености од 10 до 15 км.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“