Пет дана у кади: Како у Русији проучавају утицај бестежинског стања на људе

Олег Волошин/ИМБП
Од првих летова човека у космос зна се да је бестежинско стање штетно за људе. Како би спречили његов негативан утицај на космонауте научници морају да изводе експерименте на Земљи, симулирајући услове у свемиру помоћу онога што им је на располагању. Ово је једна прича о томе.

Александар Хохлов је провео пет дана у кади. И то због науке. То ипак није била обична када за купање, већ такозвана „сува имерзија”. Осећај који човек има у њој заправо је веома сличан осећају у условима микрогравитације.

Александрово тело је са свих страна било умотано у пластичну фолију. Изван воде су му вирили само глава и повремено руке. Кожа му је такође била заштићена од пластике чаршавом који се мењао сваког дана. Александар је на себи имао само чарапе, шорц и мајицу. Изгледао је опуштено док смо разговарали:

„Првих неколико сати без подршке гравитације осећао сам лакоћу, неки други учесници у експерименту чак су осећали задовољство. Температура воде је пријатна: 31 степен Целзијуса. Међутим, прве ноћи сам већ осетио да је лежати у кади пет дана тежак посао. Космонаути и учесници у испитивању обично осећају бол у леђима. Ја сам имао ту срећу да не осећам бол, али, наравно, моја кичма се истеглила и порастао сам три центиметра.”

Александар је скоро сваког сата пролазио медицинска тестирања, а једном дневно имао је електричну стимулацију мишића у трајању од три сата. Ова стимулација се осећа као тачкасто ритмично ударање или боцкање по бутинама и потколеницама. Стимулација струјом ниског напона користи се иначе како би се компензовао штетни утицај бестежинског стања на космонауте, а такође је корисна за старе и болесне људе са ограниченом способношћу кретања.

„Негативни утицај бестежинског стања на мој организам показала је реакција мог стомака (флатуленција – повећано стварање и испуштање гасова)”, објашњава Хохлов. „Осим тога, можете имати тешкоће при спавању. Прве ноћи сам спавао само два сата. Међутим, петог дана сам се осећао одлично, јер сам био одушевљен што се експеримент ближи крају и јер се моје тело делимично привикло на бестежинско стање.”

Бестежинско стање је штетно

Институт за медицинско-биолошке проблеме (ИМБП), где је овај експеримент изведен, основали су 1965. године легендарни Сергеј Корољов и Мстислав Келдиш са циљем пружања биомедицинске подршке свемирским летовима са посадом. То је место на којем професионалци од лекара до психолога раде заједно како би пронашли рецепт за безбедан, здрав и удобан живот људског бића на свемирској станици.

Једно од највећих чуда свемира је бестежинско стање. 1970. године два совјетска космонаута (Севастјанов и Николајев) провела су 17 дана у рекордном лету (без повезивања са орбиталном станицом) у свемирској летелици. Иако су много радили на програму лета, све време су само лебдели у бестежинском стању без физичке активности.

Када су се космонаути вратили на Земљу, нису могли самостално да се крећу и хоспитализовани су у тешком стању. Дијагноза је била: озбиљна мишићна атрофија и негативна реакција кардиоваскуларног система као резултат хиподинамије и хипокинезије. Лекари су отада описали ово стање које је добило назив по једном од космонаута „Николајевљев ефекат”.

После овог инцидента лекари-истраживачи у Институту за медицинско-биолошке проблеме добили су задатак: да симулирају бестежинско стање на Земљи и развију методе које ће спречити његов негативан утицај.

Проучавање микрогравитације

Микрогравитација је главни здравствени изазов за дуготрајне свемирске летове са посадом. Постоје три начина за симулацију бестежинског стања на Земљи. Први је стварно бестежинско стање, када се возите у авиону по путањи у облику параболе, али то траје само 20-22 секунде. 

Други начин је антиортостатска хипокинезија: особа је окренута наопачке лежећи на специјалном кревету под нагибом од 6 до 30 степени у односу на вертикалу. Овај метод омогућава проучавање утицаја симулираног бестежинског стања пре свега на крвоток и лимфни систем. Оно такође утиче и на мишићни систем, али постепено, и за проучавање ових ефеката потребно је бар неколико недеља или неколико месеци.

Трећи метод је сува имерзија или потапање, када се особа смешта у специјалну каду, умотана у пластичну фолију како би се спречио контакт коже са водом. У овом случају, утицај „бестежинског стања” на тело испољава се знатно брже, у просеку за 3 до 5 дана. Овај модел обезбеђује главне факторе који утичу на стање космонаута у бестежинском стању: физичку неактивност, измењену циркулацију течности и недостатак ослонца.

Експерименти са сувом имерзијом омогућавају нам да нађемо узроке „Николајевљевог ефекта” и методе за његово спречавање. Решење се може наћи у справама за вежбање (покретна трака за трчање, тренажни бицикл, справе за јачање и истезање мишића), које могу да спрече мишићну атрофију у свемиру. Космонаути свакодневно тренирају неколико сати како би могли да ходају када се врате на Земљу.

Корист од испитивања у условима суве имерзије је очигледна не само када се ради о свемирским летовима са посадом, већ и у случају пружања помоћи угроженим људима на Земљи. Касније ове године ИМБП планира да изведе тестирање у сувој имерзији у трајању од 21 дана и Александар ће се можда вратити да још једном симулира лет у свемир.

Прочитајте такође! Шест сати на Марсу: Загонетни вирус на напуштеној свемирској станици и други експерименти

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“