Како елитни 22.армијски корпус руске армије чува највећи непотопиви носач авиона на свету

22.армијски корпус је спреман да издржи и атомски удар

Копнене снаге које су распоређене на Криму налазе се у склопу новообразованог 22-армијског корпуса (22.АК) који представља оперативни борбени састав формиран 10.фебруара 2017.године, са штабом у Севастопољу. Корпус обједињује копнену војску Црноморске флоте, а њен основни задатак је заштита обала полуострва од напада са мора тј.  евентуалног поморског десанта. Поред тога, у зони одговорности 22.армијског корпуса налази се Перекопски пролаз ширине 30 километера (појас земљишта који раздваја Азовско и Црно море), које повезује Крим са копном.

Основа 22. армијског корпуса је 126.самостална обалска бригада јачине 2,000-2,500 људи, која је базирана у варошици/гарнизону Перевално. Овај гарнизон се налази између градова Симферопољ и Алуште. Бригада је у великој мери професионализована, и у потпуности опремљена најсавременијом борбеном техником. Конкретно, тенковски батаљон ове бригаде је опремљен последњом модификацијом основног борбеног тенка Т-72, који носи ознаку Т-72Б3. У истом месту је распоређен и 8. самостални артиљеријски пук обалске одбране јачине 1,000 војника и официра. Овај пук има задатак да на себе први прими удар у случају евентуалног напада копнених снага непријатеља преко Перекопског пролаза. Пук је способан да одбије било какву оружану агресију која би дошла из овог правца, захваљујућу увежбаности свог људства али и савременом наоружању са којим располаже, а које се састоји из самоходних противтенковских система 9К123-1 „Хризантема-С“, самоходних хаубица „Мста-С“ и модернизованих вишецевних лансера ракета 9К51М „Торнадо-Г“.

Одбрана Севастопоља је поверена 15.самосталној ракетној бригади, која представља главну ударну песницу 22.армијског корпуса у борби против поморских борбених потенцијала непријатеља.У арсеналу ове бригаде се налазе ракетни системи класе обала-море 3К60 „Бал“ и 3К55 „Бастион-П“, који у свом наоружању имају ракете Х-35 и П-800 „Оникс“. Ове ракете су способне да униште површинске бродове великог депласмана на даљинама од 260-500+км. Ракетни противбродски системи 22.армијског корпуса покривају већи део источног и централног басена Црног мора, и имају способност да својим ракетама добаце до турске обале.

Последњу линију одбране чине помало времешни, али и даље употребљиви совјетски ракетни системи „Рубеж“ који могу да погоде површинске бродове на даљинама до 80км. Ови системи се налазе у наоружању 854. самосталног ракетног пука, који је базиран у Севастопољу.

Уколико нападач успе да се упркос масовној примени ових средстава, некако дочепа обале, на њеним прилазима ће га дочекати вероватно најжилавија пешадија на свету, која се налази у саставу 127.извиђачке и легендарне 810. самосталне бригаде морнаричке пешадије Црноморске флоте.

За одбијање напада из ваздушног простора који би био фокусиран на војне циљеве (ракетне батерије класе обала-море које се налазе у оквиру 22.армијског корпуса),  али и на цивилне циљеве на Криму, задужен је 1096.противваздухопловни ракетни пук, који је распоређен око града Севастопоља. Он у свом наоружању поседује ракетне системе кратког домета 9K33 „Оса“и ракетне системе средњег домета 9K317 „Бук-М2“. Према појединим информацијама, овај пук у наредној години треба да добије контигент тренутно најмодерније варијанте система „Бук“ који ће да носи ознаку Бук-М3 „Викинг“.

На крају крајева, уколико се јединице противваздухопловне одбране 22.армијског корпуса суоче са нападом који по свом интензитету и обиму превазилази његове одбрамбене могућности, у сваком тренутку је спремна да прискочи у помоћ 4.ваздухопловна армија која се налази у саставу ВКС руске армије.Главни штаб 22.армијског корпуса се налази на 24-часовној заштићеној вези са командом 4. ваздухопловне армије ВКС.

4.ваздухопловна армија има задатак ће очистити ваздушни простор изнад Црног мора

Јединице Ваздушно-космичке војске на Криму се састоје из две крупне формације- 27.мешовите ваздухопловне дивизије која је базирана на војном аеродрому Белбек, и 31. дивизије противваздухопловне одбране које је распоређена у Севастопољу. 27.мешовита ваздухопловна дивизија се састоји из три ваздухопловна пука:

• 38.ваздухопловног ловачког пука који је базиран на аеродром Балбеку и који се састоји од ескадрила опремљених ловачким авионима Су-27СМ и Су-30М2,
• 37.мешовитог ваздухопловног пука коме је превасходни задатак борба са непријатељским копненим и поморским циљевима а који је наоружан ескадрилама бомбардера великог долета Ту-22М3, Су-24М2 и јуришницима Су-25 и,
• 37.хеликоптерког пука који се састоји од нападних и војно-транспортних хеликоптера различитог типа

37.хеликоптерски пук је базиран на аеродрому Џанкој на северу полустрва Крим, недалеко од Перекопског теснаца и састоји се из три ескадриле од који је свака појединачно опремљена ударним хеликоптерима Ка-52 „Алигатор“, Ми-28Н и Ми-35Н и војно-транспорнтим хеликоптерима Ми-8АМТШ. Његово базирање у граду Џанкој одређује и његову основну намену, а то је пружање активне ватрене подршке копненим јединицама 22.АК у циљу неутрализације било каквог напада који би дошао из копненог правца преко Перекопског пролаза.

Противваздухоповна и противракетна одбрана је поверена ешелонима 31.дивизије ПВО са штабом у Севастопољу. Ова дивизија је првобитно била наоружана ракетним системима С-300ПС, да би од 2016.године започео интензиван процес њеног преоружавања, када су њени ракетни пукови (12. севастопољски и 18.феодосијски ) опремљени моћним системима великог домета 40Р6 С-400 „Триумф“.Поред тога, ова дивизија у свом саставу има и хибридне топовско-ракетне системе кратког домета „Панцир-С1“ који су распоређени око најважнијих војних и привредних објеката на полуострву.

Још једна важна компонента која се налази у склопу противваздухопловне одбране полуострва јесте и авијација Црноморске флоте, која се састоји од два ваздухопловна пука. 43.самостални јуришни ваздухопловни пук је базиран на аеродрому Новофедоровка који се налази у близини града Саки. Он је опремљен са ескадрилама бомбардера Су-24 + извиђачком варијантом овог авиона Су-24МР, али и изузетним ловцима 4++ генерације Су-30СМ. На аеродрому Кача је размештен 318.мешовити ваздухопловни пук који располаже са противподморничким авионима-амфибијама Бе-12, војно-транспортним авионима Ан-26 и хеликоптерима за потрагу и спасавање Ка-27.

Црноморска флота гађа циљеве у радијусу и до 2,500 километара

Бродови руске Црноморске флоте који се базирају на полуострву Крим, налазе се у редовном бојевом дежурству у источном Средоземљу (поморско обезбеђење операције руске војске у Сирији), узимају учешћа у многобројним међународним војним вежбама са земљама партнерима, где поносно проносе Андрејевски барјак хиљадама наутичких миља далеко од свог дома.На данашњи дан Црноморска флота се састоји из једне ракетне крстарице, шест великих патролних бродова велике аутономије пловидбе (три ова брода су урађена по пројекту 11356 „Буревестник“ који у свом наоружању поседује крстареће ракете „Калибр“ и суперсоничне противбродске ракете „Оникс“), седам великих десантних бродова, седам малих ракетних бродова од којих су три наоружани крстарећим ракетама „Калибр“ („Бујан-М“), шест дизел-електричних подморница класе „Варшавјанка“ (све опремљене КР „Калибр“), три мала противподнорничка брода и на десетине осталих бродова који имају логистичку улогу.

Тренутно се улажу ванредни напори да се значајно унапреде борбене способности Црноморске флоте. До 2021.године у њен састав ће ући три велика патрола брода пројекта 11356  наоружана ракетним комплексом „Калибр“: „Адмирал Бутаков“, „Адмирак Истомин“ и „Адмирал Корнилов“. Ове фрегате су већ спуштене у воду и у току су њихова интензивна тестирања. У исто време, поморским јединицама Црноморске флоте ће се испоручити и шест малих ракетних бродова пројекта 22800 „Каракурт“ чиме ће овај оперативно-стратегијски састав руске Ратне морнарице добити на свом ударном потенцијалу.

Оваквим распоредом снага, Крим је данас један од најзаштићенијих региона у оквиру Руске Федерације. Мултивидовска борбена групација, која је распоређена на полуострву, има способност да одбије сваки напад на Крим, без обзира да ли он долази са копна, мора или ваздуха. У крајњој мери, ова групација може да у условима велике надмоћности непријатеља у живој сили и материјално-техничким средствима, пружи изузетно жилав отпор и „успори“ његово напредовање све док не пристигну адекватна појачања из дубине руске територије. Непотопиви носач авиона (веома често се у  геостратешкој терминологији овим изразом описује Крим) је у претходном периоду имао један велики проблем, а то је непостојање копнене везе са дубином руске територије, што је у великој мери усложњавало његову евентуалну одбрану. Изградњом Кримског моста, ови проблеми су у потпуности елиминисани, јер је обезбеђена „артерија“ велике пропусне моћи, што овај део Руске Федерацији чини практично неосвојивом територијом.

Прочитајте такође: Да ли ударнa поморско-десантнa групa РМ САД представља претњу за руску енклаву у Калињинграду?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!