Дуел самоходних тешкаша: Руска „Мста“ против америчког „Paladina“

Слободан Ђукић
Руски војно-индустријски комплекс има намеру да преко 600 оперативних самоходних хаубица 2С19 и 2С19М „Мста-С“, модернизује на технички ниво 2С19М2. Овај технички стандард модернизације, који је специјално пројектован за ове хаубице, обезбедиће значајне новине које ће овом оруђу продужити животни век и поред скорог увођења у наоружање нове „супер-хаубице“ 2С35 „Коалиция-СВ“. Основна намена ове модернизације је обезбеђење тактичке превласти над америчком хаубицом М109А6 „Paladin“

Недавно су руски медији објавили информацију да постоје озбиљни планови да наменска предузећа која се налазе у оквиру војно-индустријског комплекса ВИК ремонтују и модернизују све постојеће самоходне хаубице 2С19 и 2С19М „Мста-С“, на стандард 2С19М2.

Неки су ову вест дочекали са одређеним чуђењем јер су у току завршна тестирања најновије самоходне хаубице 2С35 „Коалиция-СВ“, која у блиском временском периоду треба да уђе у наоружање руске армије. У наредном тексту ћемо приказати зашто је нужна модернизација ових хаубица са базичног модела 2С19 и њене касније модификације 2С19М „Мста-С“, на савремени стандард 2С19М2. Такође, упоредићемо овај пакет модернизације са стандардном америчком самоходном хаубицом М109А6 „Paladin“.

Разноврсна артиљерија

Руским конструкторима је пошло за руком да створе заиста импресивну самоходну хаубицу која по својим техничко-тактичким спецификацијама произвођача, тренутно нема конкуренције у свету. Њен калибар је 152мм, а име 2С35 „Коалиция-СВ“. Поред гусеничне платформе, ова хаубица ће ускоро бити представљена и на платформи точкашу, нешто попут нове српске самоходне хаубице Б-52 „Нора“. Пуни назив овог модела на точковима ће бити 2С35-1 „Коалиция-СВ-КШ“. У оружаним снагама, а посебно у руској војсци, артиљеријске јединице могу бити устројене у батаљоне, пукове, дивизије, корпусе и армије. Поред тога своју артиљерију има и Резерва Врховног Генералштаба.

Самоходна хаубица 2С19 „Мста-С“ по својој формацијској улози припада дивизијској артиљерији. Са друге стране, самоходна хаубица 2С35 „Коалиция-СВ“ је више универзални борбени систем, која ће у почетку свог оперативног борбеног стажа бити део армијске артиљерије. Дакле, дивизијска артиљерија би се нашла у проблему. Зато је модернизација свих самоходних хаубица „Мста-С“ неопходна и ургентна.

Америчка самоходна хаубица М109А6 „Paladin“, калибра 155мм,  широко је распрострањена у свету. Са различитим модификацијама ова хаубица се налази у великом броју земаља света, које су биле или су и сада у некој врсти савезничких релација са САД. Ова хаубица по доктрини употребе у америчкој војсци спада у универзално оруђе, тј. она може да буде у саставу батаљонског, бригадног, корпусног и армијског борбеног састава. Оваква универзалност ће у перспективи бити предвиђена и за најновију руску самоходну хаубицу 2С35 „Коалиция-СВ“. Али,  за сада се ради само о перспективама.

Да ми видимо шта се данас може супротставити америчком „Paladinu“, који се у стотинама верзија налази у великом броју артиљеријских дивизиона америчке војске (према различитим проценама Американци у својим артиљеријским јединицама имају око 1000 хаубица овог типа). На тактичком плану, Русија у овом моменту може парирати само са својим артиљеријским дивизионима опремљених самоходним хаубицама „Мста-С“ (преко 600 комада). Дакле, довођење ове хаубице на технички ниво модернизације који носи ознаку 2С19М2, био би пун погодак.

2С19М2

Одлична база за даљи развој

Развој самоходне хаубице 2С19 је започет још 1976.године за време СССР-а. Њен развој је узрокован појавом нових хаубица у земљама које су чиниле НАТО, а које су по својим техничко-тактичким карактеристикама значајно превазилазили постојећа совјетска артиљеријска оруђа. Прво су се појавили вучни модели ове хаубице 2А65 „Мста-Б“, а нешто касније је конструисан и самоходни модел са ознаком 2С19. У оперативну употребу Совјетске армије, ова хаубица је ушла 1989.године са основном намером да замени самоходну хаубицу 2С3 „Акация“ калибра 152мм, која се у великим количинама налазила у оквиру артиљеријских пукова, који су били део мотострељачких и тенковских дивизија.

Први пут је ова хаубица приказана широком аудиторијуму, још 1992.године на ваздухопловном сајму који је одржан у граду Жуковски, а већ следеће године је ова хаубица имала и свој међународни „деби“ на великом сајму наоружања и војне технике IDEX-93, који се одржава у УАЕ. Она је на овом сајму демонстрирала висок степен борбене способности, тако што је на локалном полигону Макарта оборила 38 постављених мета са раздаљине од 15км. Хаубица је имала сјајне извозне перспективе, али је „домино-ефекат“ распада великог СССР-а, довео до тешке политичке и материјалне ситуације у земљи. Ово је узроковало да не дође до реализације извозних послова, што је искористила конкуренција. Она је брзо отклонила недостатке својих експортних модела, понудила их као замену за „Мсту“ и успела да се наметне светској пијаци артиљеријског наоружања.

Дакле, у току је велика трка са временом, јер је технолошки прогрес ових система доста брз. Руски конкуренти усавршавају своје оружје и артиљеријске системе. У Русији је на основу резултата употребе овог оруђа у конфликтима на Северном Кавказу, као и на основу искустава са светске пијаце наоружања, уочен недостатак руских хаубица у односу на своју конкуренцију, а који се састојао од технолошки превазиђеног система за управљање ватром који је имао ниску ефективност. У складу са овим резултатима Руси су 1998.године започели рад на усавршавању аутоматизованог система за управљање ватром који би били интегрисани у постојећа артиљеријска оруђа, која су се налазила у оперативној употреби у руској армији.

Модификована верзија самоходне хаубице „Мста-С“ која је опремљена новим аутоматизованих системом управљања ватром „Успех-С“, добила је име 2С19М1. У 2002.години завршио се развој софтвера који је имао функцију да унапреди овај систем, посебно на плану израчунавања елемената ватре и њене корекције у реалном времену. Овај софтвер је потом интегрисан у систем за управљање ватром на модернизованим верзијама самоходних хаубица 2С31 „Вена“ и 2С19М1 „Мста-С“. Почетком 2008.године после опсежних испитивања, у артиљеријске јединице руске армије су почеле да пристижу прве модернизоване самоходне хаубице 2С19М1 „Мста-С“ опремљене савременим системом за управљање ватром.

Способност „једновременог ватреног налета“

Информације о даљој модернизацији самоходне хаубице „Мста-С“, која ће добити нову ознаку 2С19М2, појавиле су се у децембру 2012.године. Програм ремонта и модернизације овог оруђа на стандард М2* је направио Федерални научно-производни центар „Титан-Баррикады“, и он подразумева повећање темпа паљбе из „нове“ хаубице као и прецизност само ватре. Знатно су побољшане и укупне експлоатационе способности оруђа. Поред тога самоходна хаубица 2С19М2 је опремљена новим аутоматизованим системом управљања ватром као и системом за навигацију. Као што смо рекли, повећана је брзина паљбе која сада износи до 10 граната у минути, што је изузетан резултат (М109А6 има максималну борбену брзину гађања до 4 гранате у минути).

Од посебног је значаја способност овог оруђа да дејствује у режиму тзв. „ једновременог ватреног налета“. Шта подразумева овај режим? Наиме, балистички рачунар у оквир СУВ-а (систем за управљање ватром) прорачунава трајекторије пројектила који се из оруђа испаљују под различитим угловима, тако да се ови на крају своје путање „вежу у грозд“ и истовремено обрушавају на циљ. На овакав начин самоходна хаубица „Мста-С2“ 2С19М2 може да једновремено уништи циљ са 6 пројектила у калибру 152,4мм. Практично једна хаубица замењује целу батерију стандардних оруђа. Дакле, замислимо да се група од 6 пројектила испаљује на циљ удаљен 15км. На основу унетих елемената у компјутер, аутоматизовани систем за управљање ватром израчунава следећу хипотетичку једначину: први пројектил испаљује се под углом од неких 70 степени, други под углом од 60 степени, трећи - 55, четврти - 45, пети - 40, шести - 35... правећи између опаљења временску паузу која је неопходна да се путање ових пројектила практично споје непосредно пред удар у циљ.

М109А6 „Paladin“

Резултат целог овог процеса су стравични ефекти на коначном одредишту, јер не треба ни замислити последице удара нпр. групе од 10 ових хаубица са 60 граната кал.152мм, на простор површине 1 хектара.

Још једна важна ствар код ове хаубице је повећана способност „невидљивости“ приликом борбеног дејства. У њеном саставу се налази систем маскирања „Накидка“ (прев. Плашт) који у великој мери снижава радарско, оптичко, топлотно исијавање оруђа, што је изузетно важно приликом заштите од непријатељског против-дејства, контрабатирања. Пошто је захваљујући својој брзини паљбе у режиму „једновременог борбеног налета“ испалила 5-6 граната на даљину од нпр. 15 км, ова хаубица може веома брзо да промени свој положај и настави са дејством са друге позиције. И у овом погледу руска самоходна хаубица 2С19М2 је знатно квалитетнија од иностраних аналога, а посебно од њеног потенцијалног конкурента, америчке самоходне хаубице М109А6 „Paladin“. Приликом ватреног дејства нови систем ослањања који је примењен на овој хаубици се аутоматски блокира, и омогућава велику стабилност код гађања са великим бројем граната.

Процес модернизације самоходне хаубица „Мста-С“ на стандард М2 је такође утицао и на увећање експлоатационих карактеристика оруђа. Део аутоматизованог система за управљање хаубицом је интегрисан и на место возача, где он једноставним погледом на дисплеј у сваком часу може да види параметре погонског и ходног система оруђа. Самоходна хаубица је опремљена и новим комуникационим и навигационим системима, који јој обезбеђују потпуну интеграцију на поље савременог бојишта. Оваквим коренитим техничким захватима, самоходна хаубица 2С19М2 „Дилема“ достигла је висок степен оспособљености који је једнак најбољим хаубицама на свету. По укупним техничко-тактичким карактеристикама, последњи образац који је изашао из погона „Титан-Баррикады“ знатно премашује способности свог потенцијалног супарника у артиљеријском двобоју - америчку самоходну хаубицу М109А6 „Paladin“ .

* Стандард М2 повећава масу самоходне хаубице на 43,2 тоне, док је њен калибар остао исти. Цев хаубице је дужине 47 калибара. Максимална даљина паљбе зависи од врсте пројектила, али са стандардном муницијом се креће у распону од 25-29км. Може да испаљује и паметни пројектил „Краснопољ“ на даљине до 20км. У борбеном комплету се налази 50 граната у кал.152мм. Погонски агрегат, снаге 800 кс, омогућава максималну брзину од 60 км/ч. Са пуним резервоаром може да савлада дистанцу од неких 600км.

Прочитајте још: 

Евентуални судар америчких и руских копнених борбених састава: Ко би победио?

Анализа: Каква ће „челична крила“ добити руска армија у наредних 10 година?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још: