Најскупље руско оружје будућности

Ту-160

Ту-160

Сергеј Кривчиков/Global Look Press
Ови системи ће ускоро постати најубојитије оружје, али само уколико власти буду спремне да потроше гомилу новца.

Ово су два најскупља пројекта руског наоуржања који се очекују са највећим нестрпљењем. Они ће учврстити позиције Русије као светске војне суперсиле, али исто тако могу бити највеће оптерећење за руски војни буџет.

Највећи носач авиона на свету

Руска војска је усвојила концепцију изградње највећег носача авиона на свету, величине три фудбалска терена.

„Шторм“ ће бити направљен као класичан носач авиона, што значи да на палуби неће бити додатног наоружања осим ловаца и бомбардера. Брод ће штитити читава ескадра ратних бродова и подморница.

Пројекат носи назив „Шторм“ и коштаће земљу од 350 милијарди до билион рубаља (од 6,15 до 17,5 милијарди долара) у зависности од конструкције брода.

За разлику од носача авиона „Адмирал Кузњецов“ који Русија сада поседује, нови брод ће бити класична „пловећа ваздухопловна база“, што значи да неће имати ракетне системе и системе ПВО него само велики број (највише 90) ловаца и бомбардера на палуби и испод ње.

Штавише, изградња оваквог брода ће бити стимуланс за инвестирање у војно-поморску инфраструктуру широм Русије будући да је таквом морском џину потребна сасвим другачија врста пристаништа и опслуживања.

Два нуклеарна мотора РИТМ-200 ће помагати „Шторму“ да развије брзину од 30 чворова (30 миља на час или 55 километара на час). Депласман брода ће износити 100.000 тона, а газ ће му бити 11 метара. Посаду ће чинити око 4.000 људи.

Треба истаћи да такав брод мора пратити група од најмање 10 бродова и пар подморница. Они ће штитити носач авиона у његовој пловидби широм света.

„Шторм“ треба да буде врхунски брод који би пожелела чак и америчка флота са њених 11 најбољих носача авиона на свету.

Да ли ће такав џин почети да се гради знаће се кроз пар година, када руска влада изађе на крај са последицама економских санкција и економске кризе.

Стратешки бомбардер нове генерације

Најкрупнија „грабљивица“ руског ратног ваздухопловства треба да се појави на сцени почетком 2030-их. Биће то најскупљи и најжељније ишчекивани пројекат руске авијације вредан милијарде долара. Реч је о моделу ПАК ДА – првом авиону такве врсте.

ПАК ДА ће бити опремљен свим високопрецизним оружјем које се у овом тренутку прави, укључујући хиперсоничне ракете.

Нови авион ће бити део нуклеарне тријаде и на том месту ће заменити садашњи Ту-160М2.

„Он ће бити направљен од композитних материјала који ће га скривати од непријатељских радара и ракета. Поред тога, очекује се да ће тај авион моћи да лети у ближи космос, тј. на висине где га не може дохватити ниједна данашња противавионска ракета“, рекао је за портал Russia Beyond Дмитриј Сафонов, бивши војни аналитичар листа „Известия“.

Најважније је, наговештава експерт, да ће ПАК ДА као систем за нуклеарно одвраћање моћи да испаљује интерконтиненталне ракете на непријатеља не напуштајући ваздушни простор своје земље.

„Нове хиперсоничне ракете, као и вођене и невођене бомбе које се праве специјално за овај бомбардер биће скривене у трупу авиона, што ће додатно допринети његовој мањој уочљивости на непријатељским радарима“, истакао је експерт.

Према томе, ПАК ДА ће бити опремљен свим врстама савремених и перспективних нуклеарних и обичних бомби: противоклопних, касетних, бомби за пробијање бункера, морских мина, итд.

Према пројекту, нови авион неће служити само као стратешки бомбардер и ракетоносац него и као платформа за лансирање космичких апарата.

Више детаља о функционисању овог система биће познато кроз 10 година, када буде тестиран први примерак авиона ПАК ДА.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“