Оружане снаге Кине тренутно настављају да истовремено користе два самоходна противваздухопловна система. Ради се најпре о систему PGZ-04A, који поседује два двоцевна аутоматска топа калибра 25 милиметара. Уз брзину од 800 граната у минути они могу да гађају циљеве на висинама до 2000 метара и на даљини до 2500 метара.
Овај противваздухопловни систем поседује и оружје које је копија совјетског преносивог противваздухопловног система „Игла-1”. Његов задатак је борба против објеката у ваздуху на удаљености до 6 километара.
На њему се налази и систем управљања паљбом са радаром, видео-камером и термовизијском камером, који ефикасно открива непријатељске летелице.
Међутим, како истичу војни стручњаци, овај самоходни систем је већ био застарео када је примљен у наоружање. Он има ограничене могућности када се ради о борби против савремених офанзивних хеликоптера. Исто се односи и на други кинески противавионски самоходни систем PGZ-07. По изгледу он веома подсећа на немачки „Гепард” из 70-их.
Његово основно наоружање чине два модернизована топа калибра 35 милиметара. Ефикасни домет гађања циљева у ваздуху му је 4000 метара. Поседује радар и термовизијски нишан, који може аутоматски да прати циљеве.
Војни експерти, када пореде кинеске противавионске самоходне системе са руским противавионским топовско-ракетним системом „Тунгуска”, конкретно са његовом модернизованом варијантом 2С6М1, предност дају руском оружју. Његова два двоцевна аутоматска топа калибра 30 милиметара ефикасни су на удаљеностима од 200 до 4000 метара и на висинама од 0 до 3000 метара. Ту се види потпуна надмоћ „Тунгуске” над PGZ-95 и њена релативна изједначеност са PGZ-07. Међутим, ракете које поседује систем „Тунгуска” омогућавају му гађање авиона и хеликоптера на удаљеностима од 200 до 10 000 метара и на висинама од 15 до 3500 метара. За кинеске моделе то су недостижне карактеристике.