Амерички портал The National Interest упоредио америчке, кинеске и руске специјалце

Јевгениј Кељ

Да ли америчке снаге за специјалне операције губе снагу због сопствених технолошких предности? Овим питањем су се позабавили амерички стручњаци. Они су анализирали стање снага за специјалне операције у САД, Русији и Кини.

Амерички стручњаци сматрају да је њихова највећа технолошка предност у томе што поседују беспилотне летелице. Американци их називају „очи на небу”, јер могу да открију циљеве практично у било које доба дана и ноћи помоћу инструмената за ноћно осматрање и термовизијских камера. О томе пише портал The National Interest.

Беспилотне летелице интензивно користе и руске снаге за специјалне операције. Неке врсте дронова коришћене су и у Сирији за откривање непријатељских циљева и кориговање артиљеријске ватре.Добијени подаци су употребљени управо за пружање подршке снагама за специјалне операције. Експерти истичу да Русија најчешће користи беспилотне летелице „Орлан-10” и „Форпост”. Ова друга летелица је, по мишљењу америчког стручњака, верзија израелске беспилотне летелице IAI Searcher Mk. II и може се сматрати панданом америчкој MQ-1 Predator. Али, она не носи оружје. „Орлан-10” је лакша летелица, тешка око пет килограма. Она, као и „Форпост”, има уређај лоптастог облика са обичним и термовизијским камерама. Али „Орлан-10” има скромније могућности од тешких беспилотних летелица.

The National Interest сматра да су кинеске беспилотне летелице Wing Loong копије америчког дрона MQ-1 Predator. Имају исти испупчен нос, реп у облику слова V и носе наоружање. Зато Кина може да их користи за подршку снагама за специјалне операције.

За пружање подршке специјалним снагама користе се и друге напредне технологије, као што су инструменти за ноћно посматрање. Али, није једноставно анализирати информације о њима, јер су оне поверљиве. Наиме, јединице за специјалне операције делују независно од обичних родова војске и примењују специјално оружје о коме се мало зна.

Па ипак, подаци о неким иновацијама су доступни. Када говоримо о САД, то је савремена технологија за обраду слике за пешадијске јединице: од минијатурних термовизијских камера до модернизованих инструмената за ноћно посматрање. Приликом производње ових инструмената за појачавање светла се уместо екрана са зеленим фосфором употребљава бели, што омогућава бољи квалитет слике. У америчкој војсци се користе и системи AN/PSQ-20 и AN/PSQ-36, који ноћне снимке комбинују са термовизијским снимцима.

Ове иновације засад нису стигле до руских снага за специјалне операције, сматрају амерички стручњаци. И додају да, судећи по реклами, припадници специјалних јединица у Русији користе само монокуларне инструменте за ноћно посматрање, иако руска војна индустрија производи и бинокуларне инструменте. Портал закључује да се у Русији традиционално користе инструменти за ноћно посматрање који су постављени на различите типове оружја. Нишани као што су НСПУ и 1ПН93 су ефикасни, али су прикладнији за извиђање и одбрамбено деловање. Чак и у састав новог комплета опреме војника будућности „Ратник” улази монокуларни инструмент који се може користити као нишан како са термовизијском камером, тако и са инструментом за ноћно гледање.

Што се тиче Кине, има врло мало података о коришћењу технологије за ноћно гледање, осим једног податка где се спомиње екран са белим фосфором. А још 2014. године појавиле су се фотографије које сведоче о примени монокуларног уређаја налик на AN/PVS-7. Занимљиво је да Кинези користе држач за инструменте за ноћно гледање који се поставља на покретни део у висини браде и спушта се доле. За разлику од руских и америчких уређаја који се подижу горе.

Прочитајте такође! Специјал: Представљамо тајни „арсенал“ оружја који има само руски спецназ

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“