Да ли америчке снаге за специјалне операције губе снагу због сопствених технолошких предности? Овим питањем су се позабавили амерички стручњаци. Они су анализирали стање снага за специјалне операције у САД, Русији и Кини.
Амерички стручњаци сматрају да је њихова највећа технолошка предност у томе што поседују беспилотне летелице. Американци их називају „очи на небу”, јер могу да открију циљеве практично у било које доба дана и ноћи помоћу инструмената за ноћно осматрање и термовизијских камера. О томе пише портал The National Interest.
Беспилотне летелице интензивно користе и руске снаге за специјалне операције. Неке врсте дронова коришћене су и у Сирији за откривање непријатељских циљева и кориговање артиљеријске ватре.Добијени подаци су употребљени управо за пружање подршке снагама за специјалне операције. Експерти истичу да Русија најчешће користи беспилотне летелице „Орлан-10” и „Форпост”. Ова друга летелица је, по мишљењу америчког стручњака, верзија израелске беспилотне летелице IAI Searcher Mk. II и може се сматрати панданом америчкој MQ-1 Predator. Али, она не носи оружје. „Орлан-10” је лакша летелица, тешка око пет килограма. Она, као и „Форпост”, има уређај лоптастог облика са обичним и термовизијским камерама. Али „Орлан-10” има скромније могућности од тешких беспилотних летелица.
The National Interest сматра да су кинеске беспилотне летелице Wing Loong копије америчког дрона MQ-1 Predator. Имају исти испупчен нос, реп у облику слова V и носе наоружање. Зато Кина може да их користи за подршку снагама за специјалне операције.
За пружање подршке специјалним снагама користе се и друге напредне технологије, као што су инструменти за ноћно посматрање. Али, није једноставно анализирати информације о њима, јер су оне поверљиве. Наиме, јединице за специјалне операције делују независно од обичних родова војске и примењују специјално оружје о коме се мало зна.
Па ипак, подаци о неким иновацијама су доступни. Када говоримо о САД, то је савремена технологија за обраду слике за пешадијске јединице: од минијатурних термовизијских камера до модернизованих инструмената за ноћно посматрање. Приликом производње ових инструмената за појачавање светла се уместо екрана са зеленим фосфором употребљава бели, што омогућава бољи квалитет слике. У америчкој војсци се користе и системи AN/PSQ-20 и AN/PSQ-36, који ноћне снимке комбинују са термовизијским снимцима.
Ове иновације засад нису стигле до руских снага за специјалне операције, сматрају амерички стручњаци. И додају да, судећи по реклами, припадници специјалних јединица у Русији користе само монокуларне инструменте за ноћно посматрање, иако руска војна индустрија производи и бинокуларне инструменте. Портал закључује да се у Русији традиционално користе инструменти за ноћно посматрање који су постављени на различите типове оружја. Нишани као што су НСПУ и 1ПН93 су ефикасни, али су прикладнији за извиђање и одбрамбено деловање. Чак и у састав новог комплета опреме војника будућности „Ратник” улази монокуларни инструмент који се може користити као нишан како са термовизијском камером, тако и са инструментом за ноћно гледање.
Што се тиче Кине, има врло мало података о коришћењу технологије за ноћно гледање, осим једног податка где се спомиње екран са белим фосфором. А још 2014. године појавиле су се фотографије које сведоче о примени монокуларног уређаја налик на AN/PVS-7. Занимљиво је да Кинези користе држач за инструменте за ноћно гледање који се поставља на покретни део у висини браде и спушта се доле. За разлику од руских и америчких уређаја који се подижу горе.