Према новој студији Глобалног инситута „Мекинси” под називом „Паметни градови: дигитална решења за бољу будућност”, у руској престоници грађани имају прилику да користе дигиталне услуге више него било где у Европи.
Москва је према овој студији такође заузела друго место, одмах после Лондона, као град са великим бројем мобилних апликација за градске услуге које обезбеђују локалне власти, укључујући каршеринг, бајкшеринг, апликације за паркирање итд.
Истраживање показује колико су грађани обавештени о овим апликацијама, како их користе и колико су њима задовољни. Дигиталне услуге су подељене у различите категорије као што су економски развој, домаћинство, посао, здравство, мобилност, безбедност и комуналне услуге.
Москва је у укупном рангирању заузела прву позицију са 16,8 бодова. За њом следи Париз са 16,6 бодова, Беч са 15,7 и Хелсинки са 15,3 бода.
„Москва укупно пружа преко 222 дигитална сервиса за компјутере и мобилне телефоне”, саопштила је московска управа. „Грађани Москве могу да користе своје личне налоге на градском веб-сајту, MOS.RU, и тако приступе свим градским сервисима.” 2017. године преко 259 милиона захтева је примљено преко сајта, а 75% Московљана користи дигиталне услуге MOS.RU.
Најпопуларнији дигитални сервиси међу Московљанима су: електронски дневник (услуга која родитељима омогућава да погледају оцене своје деце у школи), комуналне услуге, сервис за плаћање саобраћајних казни, сервис за заказивање прегледа код лекара и др.
„Дигитална писменост наших грађана постиже се кроз приступачност технологија у Москви”, каже Андреј Белозјоров, саветник за стратегије и иновације начелника за дигиталне технологије града Москве. Он додаје да 72% грађана Москве корити смартфоне, а 99% има приступ интернету, што је један од највиших показатеља у Европи. „Сваки грађанин може да буде на мрежи на сваком месту: у градском парку, школи, болници или јавном саобраћају.”
Студија института „Мекинси” показује да, међу осталим позитивним ефектима, градске смарт технологије могу да „смање број смртних случајева за 8-10%, убрзају реаговање у ванредним ситуацијама за 20-35%, скрате просечно трајање коришћења јавног саобраћаја за 15-20% и смање емисију штетних гасова за 10-15%.