„У време Хладног рата Совјетски Савез је разматрао могућност стварања парка борбених екраноплана наоружаних ракетама. Сада Русија најављује обнављање тог пројекта под називом ’Орлан’“, пише The Drive.
У публикацији је истакнуто да је стварање новог екраноплана увршћено у програм наоружавања за 2018-2027. Екраноплан се може користити за патролирање у арктичком региону, а такође на Црном, Каспијском и Балтичком мору.
The Drive пише да детаљи везани за „Орлан“ нису саопштени јавности, тако да засада није јасно хоће ли тај пројекат имати било какве везе са совјетским екранопланом „Орљонок“.
„Па ипак, са гледишта његовог основног облика и продуктивности, „Орљонок“ би могао бити добра полазна база за стварање новог ракетног екраноплана. Он има велику носивост, брзина крстарења му је скоро 250 миља на час (преко 400 км/ч), а без допуне горива може да пређе преко 900 миља (око 1.450 километара)“, каже се у публикацији. Помиње се и други совјетски екраноплан „Луњ“. Он је у горњем делу трупа могао да носи шест лансера противбродских ракета.
Сада амерички експерти нагађају где се у новом руском екраноплану могу налазити ракете. По њиховом мишљењу, инжењери би могли сместити основно наоружање изнад крила у водоотпорним капсулама или их избацити на предњи део екраноплана како лансирање ракете не би утицало на рад мотора. Разматра се и идеја да се ракете „стопе“ са трупом и да се лансирају у страну.
„Нове руске противбродске ракете су постале доста лаке и компактне тако да се могу користити и на мањем екраноплану попут модела ’Орљонок’“, пише аутор поменутог чланка. Као варијанта се разматра и могућност наоружавања екраноплана надзвучним ракетама „Оникс“. Велика брзина екраноплана у комбинацији са дометом ове ракете омогућила би посади да брзо реагује у различитим ситуацијама.
Поменуто издање наглашава да се „Орлан“ тешко открива захваљујући брзини и ниском лету. Поред тога, њему неће моћи да науде торпеда и морске мине, а примена ових превозних средстава је флексибилнија захваљујући њиховој могућности да дејствују далеко од поморских и ваздухопловних војних база и независно од њих. Уз то се истиче да су још у СССР-у вршени експерименти који омогућавају да се предности екраноплана комбинују са могућношћу лета на већим висинама. Поред тога, екраноплан се може користити и као пратња приликом продора у дубину непријатељске територије.
„Вероватно ће бити потребни релативно мали напори да се од ’Орлана’ направи офанзивно оружје са крстарећим ракетама попут ’Калибра’ и да се тако интензивно угрози непријатељ, нарочито на подручју Балтичког или Црног мора“, пише The Drive. Такође се истиче да екраноплан може постати мултифункционално оружје захваљујући могућности примене ракета за напад на копну.
The Drive скреће пажњу на то да су раније направљени екраноплани имали недостатак у смислу компликоване експлоатације и техничког опслуживања, а неки од њих су брзо кородирали. Па ипак, како пише америчко издање, имајући искуство рада са различитим класама ове технике „Руси могу да третирају екраноплане као рентабилну и ниско ризичну инвестицију“.
Саопштено је такође да је летно тестирање теретних и извиђачко-спасилачких типова екраноплана планирано за 2022-2023. годину. Отприлике у исто време могу бити направљене њихове борбене верзије.