Зашто руски падобранци желе "летеће Панцире"? Мобилни ракетоносац у дубокој позадини непријатеља

„Експериментални образац новог мобилног противваздухопловног система за потребе ВДВ-а „Птицелов“ планирамо да тестирамо за две године. Његов технички облик је већ утврђен.“- изјавио је командант ваздушно-десантних снага генерал-пуковник Андреј Сердјуков, а пренела информативна агенција РИА Новости.

Генерал је појаснио да се ради о систему који ће као своју платформу да користи шасију десантног оклопног возила БМД-4М, која ће иначе бити примењива и за остале моделе наоружања који тек треба да се уврсте у јединице ВДВ-а, као што је то случај са специјализованим системом за противвелектронску борбу и сл.

У државном програму опремања руске армије који обухвата период од наредних девет календарских година (2018-2027), Ваздушно-десантна војска ће добити први противваздухопловни систем који ће моћи да се заједно са падобранцима десантира из ваздуха. Ради се о ракетном систему "Птицелов“ који ће од 2022.године да постане интегрални део падобранских батаљонско-тактичких борбених група руске армије.

Овај систем неће бити искључиво специјализован за употребу у ваздушно-десантним јединицама, него ће се његова примена наћи и у осталим, различитим видовима и родовима руске армије.

„Птицелов“ ће се монтирати на шасију БМД-4М, која има способност да се десантира падобранима из ваздуха помоћу великих војно-транспортних авиона какав је нпр. Ил-76.

Падобранске јединице нису намењене да нападну на непријатеља фронтално, што се каже да га ударе „међ рогове“. За такав задатак се увежбавају теже наоружани борбени састави Копнене војске опремељени оклопном техником (оклопно-механизоване јединице). Основни задатак ВДВ-а је да се забаци противнику дубоко иза леђа, где ће помоћу падобранског десанта захватити одређен простор у његовој позадини, и за себе везати главнину непријатељских јединица са прве линије фронта, али и његових резервних снага које се налазе у његовој дубини. После образовања десантне основице, падобранци су дужни да енергично и без одлагања (користећи ефекат „изненађења“) нападну на све непријатељске објекте као што су командни пунктови, положаји где се налазе резервне снаге непријатеља, пресецање и запоседање комуникација које из дубине непријатељске територије изводе ка првој линији фронта, земаљско навођење ваздухопловних и артиљеријско-ракетних напада вођеном муницијом по најважнијим објектима и техници непријатеља итд. Истовремено, ову операцију ће пратити главне нападне снаге за „пробој“  (оклопно-механизоване и моторизоване бригаде и дивизије), које ће далеко лакше да савладају одбрамбене позиције непријатеља, који ће бити суочен са нападима који долазе са свих страна. Управо „ефекат изненађења“ је најважнији елемент у падобранској тактици. Зато се десант мора изводити у строгој тајности. Јер, уколико непријатељ открије право место и време места спуштања, падобрански десант је углавном осуђен на дебакл. По правилу, падобранци су најрањиви у првих неколико часова током извођења десанта. Када се спуштају падобранима и приземљују на тло где распремају огромну количину десантиране опреме која се углавном налази на отвореном простору који није заштићен шумском вегетацијом (већи пашњаци, ливаде, њиве). У датим околностима, десантној групи фаталне ударце могу да нанесу непријатељски авиони и хеликоптери, који се за веома кратко време могу појавити изнад њихових глава и обасути их митраљезима и ракетама док се још спуштају на тло. Да би се овако крајње опасне ситуације предупредиле, ВДВ-а ће у првом таласу заједно са падобранцима да десантира и противваздухопловне авио-десантне ракетне системе „Птицелов“.

„Наш вероватни противник ће за неутрализацију десантних снага највећи акценат да стави на широку употребу ваздухопловних борбених капацитета какви су авиони, хеликоптери и ударне беспилотне летелице“- истиче војни експерт Алексеј Леонков. „Управо, тај временски вакуум приликом десантирања и слетања на тло, као и распакивања десантиране борбене и помоћне технике, најкритичнији је период за успех наше операције. Чим добије информацију да је падобрански десант извршен, непријатељ ће одмах да реагује тако што ће на захваћено подручје упутити интервентне снаге. У првом реду оне ће се састојати од бомбардерске/јуришне авијације, нападних хеликоптера, ударних и извиђачких беспилотних летелица, које ће да изведу масовне нападе по нашим снагама. Да би овај ризик смањили на прихватљив минимум који неће да угрози коначни ефекат падобранске операције, од виталне важности је увођење мобилног противваздухопловног ракетног система „Птицелов“ који ће се захваљујући својим малим габаритима, успешно десантирати из ваздуха. Истина, падобранске јединице у свом саставу имају ракетне ПВО системе кратког домета „Стрела-10“, али они немају  витално важну способност да се падобранима директно десантирају из ваздуха. Противваздухопловна одбрана падобранских јединица се у целини ослања на лаке преносне ракетне лансере „Игла“ које за разлику од озбиљнијих ракета које се налазе на лансирним возилима, једноставно имају знатно мањи ефективни домет и разорну моћ бојеве главе. „Увођењем мобилних ракетних система „Птицелов“ којима треба рекордно мали временски период да из десантног положаја пређу у борбени, ситауција се радикално мења“.-истиче руски експерт.

„Сосна“ је по први пут демонстрирана 2013.године у Смоленску, на конференцији која је у целини била посвећена проблемима даљег развоја трупне противваздухопловне компоненте у оквиру Копнене војске. На шасију транспортног гусеничара МТЛБ интегрисан је борбени модул са ракетама. Систем је развио Конструкторски биро прецизног машинства у кооперацији са Саратовским заводом. Главна карактеристика система „Сосна“ био је снажан опто-електронски блок за пасивно откривање и праћење ваздушних циљева, што је значајно повећавало степен преживљавања средства на бојном пољу (непријатељске летелице веома тешко откривају средства ПВО које раде у пасивном режиму рада). Његова оптика има способност да открије и прати летелицу величине ловачког авиона на даљини и до 30 км.

Друга, ништа мање значајна карактеристика овог система је респектабилни борбени комплет који се састоји од 12 навођених ракета¹ класе земља-ваздух кал.130мм, које могу да погоде ваздушни објекат на даљини од 10км, и висини до 5км. Ове ракете су смештене на ротирајући модул, који покрива простор 360 степени око возила. На њему се налази 2х6 ракета „Сосна-Р“ које су смештене у специјалне транспортно-лансирне контејнере који су слични као на ПВО систему „Панцир“. На овај начин, једна „Сосна“ интегрисана на базу БМД-4 са посадом од два човека (оператер и возач), за 12 х премашује ватрену моћ позиције коју су стандардно чинила два војника опремљена са лаким преносним ракетним системом „Игла“.

Непријатељски пилоти веома тешко могу да избегну ракету која се лансира из „Сосне“, пошто се она ка циљу наводи комбинованим путем. У веома кратком делу њене путање она се на циљ наводи радио-командно, које је иначе веома осетљиво на противничке системе за ПеБ. Чим ракета региструје свој циљ, даље управљање на њеним летом преузима изразито отпорни ласерски систем навођења, који практично гарантује погодак у циљ. Интегрисана електроника која је повезана са моћним оптроничким блоком може самостално да открива и прати своје циљеве, где оператору на оруђу преостаје само да притисне дугме за лансирање ракете. У борбеним условима који не трпи никакво узалудно траћење времена које је резултат повишеног нивоа стреса, оваква аутоматизација у процесу откривања, праћења и уништења циља, значајно смањује могућности грешке. Према речима руских војних аналитичара нови противваздухопловни ракетни системи озбиљно ће по својој ефикасности премашити лаке преносне ракетне системе (ЛПРС) који се налазе у саставу ВДВ-а, а који се испаљују са рамена. Међутим, њихово увођење у оперативну употребу неће избацити ЛПРС из наоружања. Штавише, разрадиће се нове тактиче форме које ће омогућити дејство у тандему које ће чинити нпр. систем ПВО „Птицелов“ и неколико ватрених парова наоружаних ЛПРС.

Руско Министарство одбране се озбиљно бави проблемом ефикасног покривања ваздушног простора изнад десантне основице на коју је изведен падобрански десант. Још 2014. године руски падобранци су добили нове ЛПРС 9К333 „Верба“ са изузетним техничко-тактичким карактеристикама у односу на раније типове овог оружја.Основни задатак „Вербе“ је борба против широког спектра ваздушних циљева, који масовно примењују средства за избегавање ракета опремљених ИЦ бојевих трагачима. Ово ће јој омогућити изузетно савремена мултиспектрална ИЦ самоновађена бојева глава која ради у три режима, ултраљибичастом и два инфрацрвена. Овакав самонавођени управљачки блок ће врло ефикасно распознавати лажне мамце и усмерити ракету ка правом циљу, и то у свим временским условима без обзира на прозрачност неба. Њена бојева глава ће бити изузетне разорне снаге, а њену ударну моћ ће појачати и активација горива која се налази у телу ракете. Овакву експлозију ће тешко моћи да преживе и најжилавији ваздушни циљеви.Значајно су повећани  хоризонтални и вертикални домети оружја у односу на претходне моделе. ЛПРС „Верба“ је способна да обори циљ на даљини и до 6400 метара, док је висина повећана за читавих 1000 метара, и сада износи респектабилних 4500 метара.

¹ Такође, ове ракете поред парчадно-разорне, поседују и против-оклопне бојеве главе које се могу употребити оклопних непријатељских циљева или утврђених ватрених тачака

Прочитајте такође: Руски "летећи тенк" Су-25СМ3 ће у свом наоружању имати ракете ваздух-ваздух домета 110км?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!