БМП-2М "Бережок"
YoutubeСведоци смо да руска армија готово свакодневно уводи нова борбена оклопна средства у своју оперативну употребу. Углавном су то дубоке модернизације основних борбених тенкова као што је нпр. Т-72 кога су руски конструктори унапредили на стандард Т-72Б3, који сам по себи представља оруђе коју му даје потпуно нове могућности, посебно када је у питању његова оклопна заштита и маневарска способност. Његова успешна модернизација на најбољи начин илуструје да техника која је развијена 70-их година прошлог века, уз квалитетне модификације, и даље има своју несумњиву вредност и употребљивост. Исто тако се то може рећи и за борбено возило пешадије БМП-2М „Бережок“ са којим се у последње време интензивно преоружава Таманска моторизована дивизија, која се са својим штабом налази у Подмосковљу, али и 74. самостална моторизована бригада са штабом у Кемерову.
Ово последње оруђе није случајно названо „убицом тенкова“ без обзира на његове слабости који се тичу оклопне заштите. Наиме, чеони део БМП-2 је заштићен оклопом дебљине 23мм, а његове странице плочом која је дебела свега 9мм. Међутим, оно што је изузетно важно јесте да је модернизована верзија после опремања моћним противтенковским системом „Корнет“, постала несумњиво респектабилан инструмент на бојишту у рукама руских војника, када је у питању борба против непријатељских оклопних циљева и утврђења.
Основна варијанта борбеног возила пешадије БМП-2 у наоружање совјетске армије, ушла је још 1980. године. Када се говори о СССР и његовој војсци, БМП-2 се појавио у време које је било „крцато“ ратним догађањима. Познато је да су Совјети у том периоду учествовали и Авганистанској кампањи , где је БМП-2 стекао завидну репутацију. Посебно је био цењен у јединицама ВДВ-а које су до тада користили старији модел БМП-1. Његов наследник се показао као далеко ефикасније борбено средство, посебно на терену ван насељених места, који је био доминантан у Афганистану.
Основна верзија БМП-2
YoutubeПосебно је био ефикасан његов аутоматски топ 2А42 калибра 30мм, који је у свом асортиману имао две врсте граната панциро-запаљиву и парчадно-разорну. Са својим дометом који је износио 4000 метара, великом ватреном моћи уз завидну прецизност, афганистански муџахедини су БМП-2 прозвали „Ђаволска колица“.
Ово борбено возило је у свом наоружању имало и вођене ракете 9К111 или 9К113, али су оне у пракси употребљаване доста ретко због релативно скромне ефикасности, посебно када је у питању борба са утврђеним ватреним тачкама непријатеља који је вешто користио природне заклоне. Поред респектабилне ватрене моћи, совјетске посаде на оклопним борбеним средствима су изузетно ценили и његову изузетну покретљивост, пошто је БМП-2 могао да оствари брзину и до 80км/ч.
Једна од веома интересантних епизода приликом „новије“ употребе овог возила десила се у Јужној Осетији. Наиме, пошто се један јуришни бомбардер Су-25 изненада појавио на небу изнад механизоване групе руске војске која је била опремљена оклопним возилима БМП-2, један од њих је отворио ватру из топа 2А42 по јуришнику и погодио га практично са првом гранатом, после чега се авион срушио недалеко од града Цхинвали. После се испоставило да је оборен руски авион, где се на срећу пилот спасио тако што се катапултирао. Основни узрок овог инцидента је тај што БМП-2 у то време нису имали опрему која је распознавала своје авионе од туђих. Због сложености саме конфигурације терена где се инцидент одиграо, руски војници су помислили да се ради о грузијском авиону (исти тип авиона поседује и РВ Грузије) који је иначе неколико часова раније ракетирао другу руску оклопно-механизовану колону.
Тестирање модернизованог БМП-2М са куполом "Бережок"
YoutubeСкоро је па немогуће утврдити тачан податак колико је у периоду од 1980-2008. године произведено ових оклопних возила, али се зна да је само совјетска/руска армија располагала са готово 5,000 БМП-2 у базичној и модификованим варијантама, који су стекли богато ратно искуство у Афганистану, Блиском Истоку, Африци, у конфликтима на постсовјетском простору. У међувремену свим овим возилима се приближио гранични рок када је у питању њихова експлоатација, па се тражио квалитетан пакет дубоке модернизације за ову и даље веома употребљиву платформу. Његов „напуцани“ наследник БМП-3 није у великом броју присутан у руској армији, док се перспективни „Курганец-25“ налази у завршној фази развоја, и питање је када ће почети његова масовна производња. Дакле, БМП-2 и даље слови као основно борбено средство за подршку пешадији и представља „кичму“ руских механизованих јединица. Његова модернизована варијанта БМП-2М представља савремен, јефтин и поуздан систем лаке борбене технике, који је способан да испуни најсложеније задатке на фронту, у било које доба дана и при различитим климатским условима.
Крајем 90-их година прошлог века кургански завод СКБ је заједно са тулским КБП одрадио пројекат прве модернизације ознаке БМП-2М. Приликом развоја овог пројекта основни циљ је био повећање ватрене моћи возила, која је требала да буде у равни са БМП-3. На његову шасију је монтиран борбени модул „Бахча-У“, који је опремљен топом 2А70 у калибру 100мм који је могао да испаљује ракете директно из цеви (модели 9М117), који је спрегнут са аутоматским топом 2А72 у кал.30мм и митраљезом у кал.7.62мм.
Ово возило је способно да води успешну борбу против свих савремених тенкова које се данас налазе у оперативној употреби, на даљинама и до 5,5 км. Ово му омогућавају противтенковске ракете 9М117М1-3 „Аркан“ које се испаљују из топа 2А70 у кал.100мм, а чија тандем кумулативна бојева глава (9Н136М) може да пробије 700-750мм оклопа заштићеног динамичком заштитом.
Међутим иако је направљен, овај борбени модул није ушао у серијску производњу јер је имао неколико озбиљних недостатака. Прво, купола је била масивна и претешка за овакав тип борбеног возила (њена маса је достизала целих 14,7 тона). Друго, да би дошло до интеграције овако велике куполе на возило, морао је да се редукује простор у коме се транспортовала десантна пешадија која се ионако налазила у доста скученом простору лишена било какве комфорности. И треће, БМП-2М са куполом „Бахча-У“ није имао амфибијске карактеристике. На све ово треба додати значајно смањење перформанси када је у питању покретљивост возила, посебно на терену ван уређених путева. Коначно, сама израде куполе је била прескупа за сам пројекат модернизације.
Борбена купола "Бережок"
YoutubeПошто су увидели да борбени модул „Бахча-У“ нема неку велику перспективу када је у питању модернизација лакооклопљеног и агилног борбеног оклопног возила на стандард БМП-2М, руски конструктори су развили још једно решење замене основне борбене куполе. Овај пројекат је понео назив „Бережок“ (шифра Б05Я01). Он је задржао класичну шему наружања као код основне верзије БМП-2 (аутоматски топ 2А42 кал.30 мм, спрегнут са митраљезом ПКТ кал. 7,62мм) али је цео пакет озбиљно проширен додавањем аутоматског бацача граната АГС-17 „Пламја“ у кал. 30мм и посебно, лансирних модула са ласерски навођеним противтенковским ракетама изузетних борбених способности „Корнет“. При томе, оператор који управља ракетама цео посао обавља из унутрашњости оклопног возила, за разлику од базичне верзије где је морао да изађе изван возила приликом лансирања ракете, на тај начин се излагајући непријатељској ватри.
Своје ракете оператор наводи на циљ помоћу двоканалног опто-електронског нишанског уређаја који се састоји из тв и термовизијског канала, ласерског даљиномера, уређаја за аутоматско праћење циља и апаратуре за управљање ракетом. Што се конкретно тиче модернизоване верзије БМП-2М „Бережок“ на његовим бочним страна се налазе два оклопљена ракетна контејнера у којем се налазе по две ракете „Корнет“.
Механизована чета наоружана возилима БМП-2М „Бережок“ је способна да једновремено/плотунски лансира више од 50 ракета типа „Корнет“ и на тај начин уништи готово цео непријатељски тенковски батаљон састављен од основних борбених тенкова типа „Абрамс“ или „Леопард“. Претпоставка је да ће модернизовани БМП-2М опремљен куполом „Бережок“ за 3,2-4 х бити ефикаснији од постојећих верзија овог возила. Дакле један модернизовани БМП-2М „Бережок“ ће у пракси вредети као четири стандардна БМП-2, тј. 500 модернизованих БМП-2М вредеће као 1,600-2,000 садашњих БМП-2!
Руски противтенковски ракетни комплекс 9К135 Корнет (НАТО ознака AT-14 Spriggan) су развили конструктори чувеног КБП из Туле. Цео пројекат је развијен на бази вођене ракете 9К119М „Рефлекс“ која се испаљивала из тенковског топа. Основна намена овог система је борба против основних борбених тенкова, који су ојачани системима динамичке заштите. Ракета 9М133 се на циљ наводи помоћу ласерског снопа, са којим оператер озрачује мету за време лета ракете.
Максимални домет базичне верзије ракетног система Корнет (ракета 9М133-1) износи 5,500 метара у дневним условима и до 3,500 метара у условима ограничене оптичке видљивости-ноћ. Најновија ракета ознаке 9М113ФМ-3 може да гађа циљеве на даљинама и до 10,000 метара.
Тежина целог система са упакованом ракетом у херметички затвореном лансирном контејнеру, достиже 29 килограма, од чега на саму ракету отпада 90% укупне тежине. Њен калибар је у равни са хаубичком гранатом, која се испаљује из самоходне хаубице Мста-С. На бојеву главу отпада седам килограма, док је само експлозивно пуњење масе 4,6 килограма. Овако снажна бојева глава има способност да пробије скоро 1,300 мм дебелу хомогену панцирну плочу, као и армирано-бетонски зид дебљине преко 3000 мм. Претпоставља се да је до сада произведено око 35,000 јединица овог система.
Поред ракета „Корнет“, које једнако ефикасно могу да дејствују против савремених и перспективних оклопних средстава непријатеља, али и тешко утврђених ватрених тачака, на борбену куполу „Бережок“ је интегрисан и даљински управљан аутоматски бацач граната у кал.30мм (АГ-30М). Купола ће задржати брзометни топ у калибру 30мм. али ће за разлику од топа на базичној верзији имати повећане балистичке перформансе. За њега се планира развој нове поткалибарне панцирне гранате „Трезубка“ која ће удвостручити ефикасност постојећих граната за овај топ у борби против оклопљених и утврђених циљева непријатеља.
Поред панорамског електо-оптичког уређаја БМП-2М „Бережок“ поседује и комуникациону опрему нове генерације као што је радиостаница УКВ-дијапазона Р-168-25У-2 „Акведук“ која има заштићене канале везе. Домет ове радиостанице је до 30км када је возило у покрету, или до 60км када стоји у месту.„Акведук“ има и адектватну заштиту на непријатељско електронско ометање.
Треба напемнути да су руски конструктори размишљали и о варијанти возила БМП-2М које би у свом наоружању ималу противтенковске ракете „Атака“ и знатно повишену оклопну заштиту. „Атака“ се од „Корнета“ разликује по начину навођења ракете на циљ која се изводи радио-командно. То је захтевало да се у великој мери измени електронско-управљачки блок који се налази у модулу. При томе, основно наоружање је остало исто и састаојало се из спрегнутог топа 2А42 са митраљезом ПКТ у кал.7.62мм. За ову верзију модернизоване „двојке“ планирано је и проширење основног пакета оклопне заштите што је увећало масу возила. На њега су додате оклопне плоче које су могле да издрже погодак из тешког митраљеза или снајперске пушке у кал.12.7мм, као и заварене противкумулативне решетке. Витални делови возила су заштићени плочама динамичке заштите. Међутим, као резултат целе ове модернизације возила БМП-2М је изгубио изузетно важно својство по којем је био препознатљив, а то је брзо форсирање водене препреке.
Руски конструктори су се на крају ипак одлучили за верзију БМП-2М „Бережок“ са ракетама „Корнет“ после чега је започео обиман пројекат модернизације. Крајем јула ове године са дубоко-модернизованом верзијом возила БМП-2М „Бережок“ у потпуности је преоружана елитна Таманска гардијска механизована дивизија. У њеном саставу се налазе три механизована пука, где се поред борбених возила пешадије БМП-2М и БМП-3 налазе и основни борбени тенкови Т-90 и Т-72Б3.
БМП-2М "Бережок"
YoutubeПопуларни „Таманци“ су можда и најбољи познаваоци платформе БМП-2 на свету, јер се са њом „друже“ већ пуних 40 година. Они у свом саставу имају и БМП-3, али је њихов број веома симболичан и ни приближно нема такву улогу као што је то случај са БМП-2. Модернизована „двојка“ која је ушла у састав ове дивизије поред горе побројаних карактеристика поседује и нови мотор који се одликује већом снагом (око 400 кс) што омогућава да модернизована, али и тежа гусенична платформа „Бережок“ оствари респектабилну покретљивост ван уређених комуникација. Са унапређеним пакетом наоружања које се сада састоји од ракета „Корнет“ ова возила се сада без икакавих проблема могу употребити на главним правцима напада, заједно са основном ударном снагом која се састоји од обт Т-90 и Т-72Б3.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
