Руски научник у САД пронашао остатке древних „мраволиких бубашваба”

Палеонтолошки институт Руске академије наука

Научници из Палеонтолошког института Руске академије наука и њихови страни партнери пронашли су у САД и Мјанмару остатке крајње необичних древних инсеката, који личе на мраве, пчеле и осе, а притом су врста бубашваба. Њихови закључци су представљени у часопису Biologia.

„Овакав облик мимикрије крајње је редак међу савременим бубашвабама: само неколико њихових врста данас опонаша облике других буба. Показали смо да су бубашвабе у прошлости не само имале способност  мимикрије, него су истовремено подражавале неколико грабљивих инсеката, мењајући се заједно са њима”, пишу Данил Аристов из Палеонтолошког института РАН у Москви и његове колеге.

Многи инсекти, змије и друге животиње су током еволуције развили различите врсте „маски”, који се називају мимикрија. По правилу, безопасни инсекти покушавају да подражавају отровне или грабљиве врсте инсеката или да се, пак, стопе са околином. Упечатљив пример за то су инсекти-гранчице, који се по боји и облику практично не разликују од гранчица или сувог лишћа.

Први инсекти који су имали овакву „суперспособност”, како показују окамењени  отисци њихових тела, појавили су се пре око 125 милиона година, још у време диносауруса и пре појаве цветница. Како и зашто се то догодило засад је тема о којој се стручњаци споре.

Аристов и његове колеге су направили својеврстан попис већ познатих врста древних инсеката који су били способни за мимикрију, а затим су тражили нове окамењене остатке оваквих буба, проучавајући депое музеја у којима се чувају окамењени остаци са краја мезозоика и почетка кенозоика.

У једном од тих музеја Аристов је открио отисак тела занимљивог „мрава” дугог око 2,4 центиметра. Он је на Земљи живео пре око 47 милиона година, у епохи еоцена. Његов необичан облик подстакао је научнике да га реконструишу у три димензије.

Испоставило се да је овај „мрав” у ствари представник групе такозваних алијеноптера који истовремено личе и на бубашвабе и на богомољке по свом пореклу, начину живота и исхране. Осим „бубашвабе која изгледа као мрав” и која је добила име Grant viridifluvius, у ову групу су, према открићу Аристова и његових колега спадали и многи други инсекти који су копирали друге грабљиве опнокрилце.

Главно питање је сада зашто савремене бубашвабе немају овакву „суперспособност” и зашто су сви представници алијеноптера изумрли, не оставивши потомке. Како се научници надају, даља ископавања ће им омогућити да нађу одговоре на ова питања.

Прочитајте такође: Руски научници се надају да ће успети да клонирају изумрле праисторијске коње

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“