Ово је био прив нуклеарни брод на планети. Направљен је 1957, а у пловидбу се отиснуо две године касније. То је уједно био и први брод који је пловио на север даље од Северне земље (1971). СССР се веома поносио овим бродом. Када је „Лењин“ направљен и тестиран дошли су да га виде многи високи страни званичници, укључујући премијера Велике Британије Харолда Макмилана и потпредседника САД Ричарда Никсона. Овај ледоломац је 30 година разбијао лед дуж северне обале Русије како би многи други бродови туда могли пловити. Испоставило се да је нуклеарни погон овог брода веома ефикасан. На крају је „Лењин“ претворен у музеј, тако да се сада можете попети на палубу и осетити атмосферу пловидбе на овом чувеном броду.
„Арктик“ је „Лењинов“ наследник. То је први брод који је стигао до Севрног пола (1977). Такође је први провео у мору више од годину дана не свраћајући ни у једну луку (2000). Током експлоатације (1975-2008) „Арктик“ је превалио преко милион миља, што је петоструко растојање од Земље до Месеца. Разбијао је лед дебео 5 метара. Неколико година се звао другачије. Наиме, после смрти лидера СССР Леонида Брежњева (1982) броду је дато име овог совјетског руководиоца, да би му 1986. био враћен назив „Арктик“.
„Арктик“ је био толико успешан да је затим направљена читава класа бродова на бази овог ледоломца. Први у низу био је „Сибир“. Он је поринут 1977, а 10 година касније је допловио до северног пола и тако постао други брод у историји који је то постигао. Као ледоломац типа „Арктик“ ово је био први брод на коме је организвана пловидба страних туриста до Северног пола. (1993).
Сада се сваке године организује највише пет туристичких путовања на Северни пол која обично трају око две недеље и коштају око 25.000 долара.
Овај нуклеарни брод је уведен у експлоатацију 1990. године, али се држава по којој је добио име распала само годину дана касније тако да је брод касније експлоатисан у новој Русији. Ледоломац је тако конструисан да га је лако преуредити у ратни брод, али за тако нешто није било потребе. Истина, у последње време се причало да он може бити претворен у командни брод руских арктичких јединица, али се то није догодило. Ледоломац је 1990¬-их углавном служио за туристичке пловидбе до Северног пола. Касније је учествовао у истраживачкој експедицији која се бави проучавањем глобалног отопљења на Арктику.
„Јамал“ је био у плану још 1986. али је уведен у експлоатацију 1993. Првобитно се звао „Октобарска револуција“, али је затим, после распада СССР-а добио име по полуострву на далеком северу Русије. „Јамал“ је намењен за разбијање леда дебелог 2,5-2,9 метара. Може да се креће и уназад. Депласман му је 23.000 тона, а развија брзину од непуних 40 км/час. Овај брод је 2009. године учествовао у акцији спасавања групе геолога из Северне земље. На прамцу је нацртана чељуст ајкуле.
Донедавно је брод „50 година Победе“ (прослава победе над нацистичком Немачком у Великом отаџбинском рату) био највећи нуклеарни ледоломац на планети. Сада се у Русији праве два још већа арктичка брода. Изградња ледоломца „50 година Победе“. почела је 1989. али је брод због недостатка финансија уаведен у експлоатацију тек 2007. године. Труп има необичан облик кашике. Уочи Зимских олимпијских игара 2014. у Сочију овај брод је у новембру 2013. однео олимпијски пламен на Северни пол.
Прочитајте још! Најмоћнији и највећи ледоломци на свету.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
