После обарања руског извиђачког авиона Ил-20 у којем је погинуло 15 чланова посаде, Русија може поново да реактивира купопродајни уговор са Сиријом и тој земљи достави ракетне системе великог домета С-300, наводи руска новинска агенција „Интерфакс“.„Де-факто ваздушни простор Сирије више неће бити покривен застарелим системима ПВО које је произвео бивши СССР, већ модерним верзијама фамилије С-300“ – пише новина позивајући се на високопозиционири војни извор.
Уколико се ови системи нађу у саставу ракетних ПВО јединица сиријске армије, то ће бити „озбиљан аргумент да Израел стопира своју ваздушну операцију чији су главни циљеви били објекти на сиријској територији“. Према речима овог извора, овај потез ће искључити поновну могућност ваздушних инцидената са катастрофалним последицама. Сиријске посаде ће недостатак техничке оспособљености за рад на овим системима у први мах превазићи тако што ће са њима дежурати и висококвалификовани руски официри- специјалисти за системе С-300. Процењено време за пуно оспособљавање борбено искусних и технички сналажљивих ракетних посада је око три месеца.Према првим информација Русија може у релативно кратком временском року да у Сирију пребаци једну батерију система С-300.
Раније су о овој теми дали мишљење и бројни руски експерти. Тако је бивши генерал-пуковник Леонид Ивашов истакао да се ради о чисто одбрамбеном систему који има висок степен одвраћања од потенцијалне агресије. Једностано, немојте да пуцате по нама и нико вас неће дирати, рекао је том приликом чувени руски генерал.
Још у априлу месецу 2018.године, после ваздушних удара на Сирију који су предводили Американци, разматрана је могућност испоруке система С-300 сиријског армији, али се од тога одустало услед изузетно снажне дипломатске активности Израела који је буквално „молио“ Русе да одустану од такве одлуке. Основни проблем за Израелце је тај што напредне верзије система С-300 не само да могу ефективно да покрију ваздушни простор Сирије, суседног Либана, Јордана, делова Турске, него и комплетног Израела што је за њих апсолутно незамислива могућност. Међутим, после овако трагичног инцидента у којем је заједно са руским авионом у смрт отишло 15 врхунских електронских специјалиста, за шта је недовисмислено криво израелско Ратно ваздухопловство, чини се да је Русија притерана уза зид и да ће на крају ипак морати да донесе одлуку око испоруке система С-300 сиријској армији.
Варијанта система С-300 која би у таквом развоју догађаја била послана у Сирију највероватније би се односила на најнапреднију извозну верзију овог система С-300 ПМУ-2 „Фаворит“.
Ради се о варијанти система С-300 који је светло дана угледао 1997.године. Представља универзални самоходни вишеканални ракетни систем, који је намењен одбрани најважнијих државних и војних објеката и позиција од масовног удара савременим и перспективним авионима, стратегијским крстарећим ракетама, тактичким и оперативно-тактичким балистичким ракетама и другим средставима ваздушног оружја, у свим дијапазонима и при свим брзинама њиховог лета. Систем ефикасно дејствује при интензивном противелектронском дејству који ствара активне и пасивне сметње.
За њега је конструисана и нова ракета мод. 48Н6Е2, која је повећала даљину пресретања балистичких ракета (до 40км) и аеродинамичких циљева (до 200км). У једном дивизиону система С-300 ПМУ-2 „Фаворит“ налази се:
- Командни пункт система управљања и навођења 83М6Е2 који се састоји из борбеног пункта командовања 54К6Е2 и тродимензионалне радарске станице кружног осматрања 64Н6Е2
- Радарске станице 96Л6Е, 6 нишанских радара 30Н6Е2 и до 12 транспортно лансирних јединица 5П85СЕ (5П85ТЕ) са укупно 48 ракета у лансирним контејнерима
- Навођених ракета 48Н6Е2 које се налазе у контејнерима транспортно-лансирних јединица
- Средстава техничког обезбеђења која су аналогна претходној верзији система С-300 ПМУ-1
Добро увежбане посаде могу да остваре заиста разарајуће последице по непријатеља, употребом ове верзије система С-300. Примера ради, овај систем са вероватноћом од чак 98% може да пресретне и уништи циљ еквивалента тактичког ловца на даљини до 200км, док балистичке ракете са истом вероватноћом пресреће на даљинама до 40км. При томе максимална брзина циља који се гађа је до 2,800 м/сек.