Ово су руске „звездане капије“!

Reuters
Све о најважнијим руским космодромима.

Футуролози предвиђају да ће до краја овог века свемирска путовања достићи ниво учесталости ваздушног саобраћаја из тридесетих година прошлог века, ако не и више од тога. Ради се о смелим прогнозама, али им у прилог иде чињеница да се број космодрома широм света рапидно увећава. У томе запажену улогу има Руска Федерација, која се може похвалити великим бројем изразито софистикованих и модерних космодрома. Навешћемо оне најважније.

Бајконур

Најчувенији руски космодром „Бајконур“ изграђен је још у доба Совјетског Савеза, односно 1955. године, у пустињским пределима јужног Казахстана и од тада до данас је највећи космодром на свету. Он је такође и први објекат те врсте икада саграђен. „Бајконур“ је од 1957, када је имао своје прво лансирање, до данас прошао кроз неколико темељних програма модернизације, па представља и један од најпоузданијих космодрома на свету. То је место са ког је први космонаут у историји човечанства, легендарни Јуриј Гагарин, кренуо пут звезда, а од „пензионисања“ америчког „спејс шатла“ 2011. је и једина лансирна установа за летове са посадом до Међународне свемирске станице.

Од распада СССР-а, Казахстан је руској страни уступио коришћење „Бајконура“ по уговору о лизингу у трајању до 2050. године, а корисници космодрома су руска државна космичка агенција „Роскосмос“ и Ваздушно-космичке снаге Руске Федерације. Казахстан и Русија су у децембру 2004. склопили и уговор о заједничкој изградњи додатног лансирног комплекса „Бајтерек“ који би служио при лансирањима нових руских ракета типа „Ангара“ способним за ношење терета до 26 тона до ниске Земљине орбите (простор у распону од 160 до 2000 километара висине). Прво лансирање са „Бајтерека“ је у плану за 2025. годину.

Капустин Јар

„Капустин Јар“ је настао још 1946. на сверозападу Астраханске области као совјетски полигон за тестирање ракета развијених из заплењених нацистичких програма. Током совјетске ере био је једина јавно позната установа овог типа, мада су све активности објекта биле обавијене велом мистерије. Временом је из чисто војног ракетно-опитног полигона добио и улогу космодрома, али до данас остаје тесно везан за руску војску. Услед своје улоге при развоју и тестирању нових тајних технологија, „Капустин Јар“ је познат по бројним виђењима неидентификованих летећих објеката, због чега је добио надимак „руски Розвел“.

Јасни

Овај космодром, лоциран у Оренбуршкој области, је релативно млад, а прво лансирање имао је 2006. године. У њему се налазе ракете „Дњепр“ које заправо представљају конверзију чувених интерконтиненталних нуклеарних балистичких ракета Р-36 (у свету познатих по НАТО ознаци „SS-18 Satan“) у цивилне, космичке летелице за постављање вештачких сателита у орбиту. „Јасни“ је тако постао не само важна комерцијална компонента руског космичког програма, већ и симбол међународне космичке сарадње, јер су бројне земље користиле његове услуге како би своје сателите поставиле у орбиту захваљујући руским ракетама. Међу њима су САД, Француска, Јужна Кореја, Шведска, Велика Британија, Турска, Италија, Данска, Јапан, Пољска, Шпанија, Канада, Саудијска Арабија, Холандија и друге. Интересантно је да је одавде успешно лансиран и први тајландски сателит, THEOS.

Плесецк

Саграђен у Архангелској области 1957. године, „Плесецк“ је најсевернији космодром на свету. То га чини погодним за лансирања сателита по високо елиптичним трајекторијама (у руској космонаутичкој терминологији познатим као „Молнија орбите“) чија је предност у могућности дужег задржавања над одређеном тачком, што је нарочито корисно за војне и комуникационе сателите. Услед ових карактеристика, „Плесецк“ је стриктно војни космодром и налази се под јурисдикцијом руских Ваздушно-космичких снага. Космодром је од 2011. проширен и модернизован. Његова тренутна намена је тестирање нових ракетних и сателитских технологија, мада су активности унутар космодрома строго поверљиве.

Восточни

Космодром „Восточни“ је симбол ускрснућа руског свемирског програма у новом миленијуму. Кремљ је у изградњу овог ултра-модерног технолошког постројења лоцираног у Амурској области, на далеком истоку Русије, уложио готово десет милијарди долара, а руски председник Владимир Путин је неколико пута истакао значај овог пројекта. У августу 2010. је изјавио: „Изградња новог свемирског центра је један од највећих и најамбициознијих пројеката савремене Русије“. Радови на подизању грандиозног космонаутичког здања из сибирске тајге почели су већ у јануару 2011, а прво лансирање извршено је 28. априла 2016. године. До сада су са овог космодрома лансиране три ракете.

Настанак овог космодрома има и геополитичку позадину јер је један од његових важнијих задатака да смањи зависност руског свемирског програма од „Бајконура“ за чије коришћење Москва плаћа Казахстану 115 милиона долара годишње. „Роскосмос“ планира да 45 одсто свих лансирања премести на „Восточни“ до 2020, док ће удео „Бајконура“ према неким проценама пасти са 65 на свега 11 одсто. За „Плесецк“ ће бити резервисано 44 одсто лансирања.

„Восточни“, који се простире на око 1000 квадратних километара и поседује десет лансирних рампи, имаће снажан утицај и на демографију руског далеког истока. За планираних 25.000 запослених, њихове породице и особље задужено за пратеће услуге, руска влада у овој ретко насељеној области гради и читав град за око 100.000 становника. Изградња овако огромног научног центра привући ће и велики број технолошких компанија и убрзати инфраструктурне развојне пројекте, што ће све заједно драстично унапредити економске потенцијале ове регије.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“