Ево шта је јуче лансирано из руског војног космодрома Пљесецк

Ноћни спокој хладног крајолика Архангелске области прекинула је јуче у 03:15 према московском времену грмљавина титанских мотора РД-0124 са ракете Сојуз-2.1б коју је руско Министарство одбране лансирало са космодрома Пљесецк у намери да у орбиту постави своју нову „свемирску играчку“.

Било је ово треће лансирање теретних ракета Сојуз-2 са Пљесецка у овој години, а штуро саопштење Одељења министарства одбране за информације и масовне комуникације намеће више питања него што даје одговора.

„Свемирски апарат лансиран за потребе руског Министарства одбране са космодрома Пљесецк у Архангелској области је смештен у циљану орбиту у предвиђено време и ту је његову контролу преузела Космичка војска Ваздушно-космичких снага“, наводи се у званичном саопштењу и додаје: „Са летелицом је успостављена стабилна телеметријска конекција и она се одржава. Њени системи функционишу нормално. Након преузимања контроле над свемирском летелицом, њој је додељен назив Космос-2528“.

Управо се у овој последњој реченици крије траг који може да разјасни о каквој се заправо машини ради, јер се ознака „Космос“ још од шездесетих година прошлог века у руској космонаутичкој номенклатури претежно користила за означавање војних шпијунских сателита.

„Космос-2528“ је заправо оперативна ознака за хипер-сензитивни шпијунски сателит „Лотос-С1“ бр 804, који је четврти уређај овог типа постављен у орбиту у склопу орбиталног програма руске војске под називом „Лиана“. Овај програм подразумева постављање мреже надзорних сателита две врсте – „Лотос“ и „Пион“ – мада су у његовом досадашњем току лансирани једино „Лотос“ сателити.

Покренут током деведесетих година прошлог века, програм „Лиана“ је за циљ имао замену старих совјетских сателита „Целина“ и „УС-ПМ“ модернијим моделима. Тако би апарати из породице „Лотос“ требало да замене „Целина“ сателите у задацима електронског надзора и пресретања радио и других комуникационих сигнала, док би сателити „Пион“, као и њихови претходници „УС-ПМ“, били намењени поморском извиђању, тј. непрекидном праћењу противничких пловила, како појединачних тако и груписаних. То је оно што је јавно познато, мада поједини експерти сматрају да су ови сателити способни и за офанзивне електронске операције.

Први сателит из овог програма, „Лотос-С“ бр 801, лансиран је помоћу Сојуз-У ракете у новембру 2009. Други сателит овог типа је ракетом Сојуз-2.1б лансиран децембра 2014, док је трећи у орбиту постављен децембра прошле године. Сателити класе „Пион“ још увек нису имали своја лансирања.

Јуче лансирани „Лотос“ под бројем 804 постављен је у орбиту са перигејем (најнижом тачком) од неких 240 километара, апогејем (највишом тачком) од око 900 километара и нагибом од 67,15 степени. У наредних пар дана, сателит ће кориговати своју орбиту подизањем перигеја до висине апогеја. Ово ће остварити сопственим погоном.

Јучерашње лансирање није од великог значаја само за програм „Лиана“, већ и за руски космички програм у целости, јер се догодило свега две недеље након хаварије Сојуз ракете која је требало да руског космонаута Алексеја Овчињина и америчког астронаута Ника Хејга довезе до Међународне свемирске станице. Била је то четврта хаварија Сојуза у овом миленијуму, што када се има у виду да су ове ракете до сада имале преко 1700 успешних летова сведочи о њиховој непревазиђеној поузданости.

Наредно лансирање Сојуза се очекује 3. новембра када ће сателит „Ураган-М“ бити придружен навигацоном систему ГЛОНАСС, док ће комерцијално лансирање из Француске Гвајане за потребе постављања европског климатског сателита уследити четири дана након тога. Следећа мисија Сојуза са посадом, намењена ротацији космонаута на Међународној свемирској станици, планира се за почетак децембра ове године.

Прочитајте такође: Ово су руске „звездане капије“!

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!