Руска државна космичка агенција „Роскосмос“ је прошлог петка са космодрома Бајконур у Казахстану успешно лансирала роботизовану теретну свемирску летелицу „Прогрес МС-10“. Као лансирно возило коришћена је „Сојуз“ ракета, а о беспрекорности читаве операције довољно говори и коментар званичника НАСА-е, Герија Џордана: „Био је ово заиста савршен лет у трајању од осам минута и 45 секунди, у једном свежем бајконурском дану“.
Лансирање „Прогреса МС-10“ било је заказано још 2014. године за 22. фебруар 2018. До краја 2017. мисија је одложена за август ове године, али је потом уследило још неколико одлагања, од којих је последње било последица хаварије „Сојуза“ који је 11. октобра требало да довезе астронауте Алексеја Овчина и Ника Хејга на Међународну свемирску станицу. У недељама које су уследиле, руски истражитељи су утврдили да је разлог хаварије било оштећење сензора приликом састављања ракете, услед чега се један од бустера ракете није правилно откачио при окончању прве фазе лансирања.
Од тада су успешно изведена три беспосадна лансирања „Сојуз“ ракета – трећег, шестог и 16. новембра. Ови успеси, као и претходна позитивна искуства која „Сојуз“ и даље чине најпоузданијом свемирском ракетом, прокрчили су пут за слање нове ротације космонаута на Међународну свемирску станицу трећег децембра ове године. Тада ће Олег Коноњенко из „Роскосмоса“, Ени Меклејн из НАСА-е и Дејвид Сен-Жак из канадске космичке агенције CSA/ASC бити упућени на Међународну свемирску станицу у склопу редовне ротације космонаута на овом постројењу, и то како би заменили тренутну посаду коју чине Рус Сергеј Прокопјев, Американка Серена Аунон-Чанселор и Немац Александер Герст.
За несметано вршење планираних ротација космонаута и функционалност ове 150 милијарди долара скупе станице, успех прошлонедељног лансирања „Прогреса МС-10“ је од изузетног значаја. Према саопштењу РКК „Енергије“, ова летелица је носила око 2,5 тоне залиха за станицу, укључујући 1,3 тоне сувог товара, 725 килограма горива, 420 килограма воде у резервоарима система „Родник“, као и 50 килограма ваздуха у канистерима под притиском. Товарна секција је садржала и контејнере са храном, одећом, медицинским залихама и средствима хигијене.
Од специјалне опреме, „Роскосмос“ је навео биоштампач и „паметну полицу“, што је уређај који аутоматски каталогизује ускладиштене предмете и податке о њима прослеђује до портабл рачунара које носе космонаути. Биоштампач је врста тродимензионалног штампача која комбинује ћелије и друге биоматеријале и од њих прави вештачке биомедицинске делове који имитирају карактеристике природних ткива. Осим тога, у товарном простору налазио се и нови уређај за контролу лета који ће бити монтиран на руски сегмент Међународне космичке станице. Коначно, у „специјалну опрему“ урачунат је и домаћи мед који су чланови породице космонаута Сергеја Прокопјева послали свом „звезданом путнику“.
„Прогрес МС-10“ је 16. новембра у 21:15h према московском времену лансиран са платформе 1 космодрома Бајконур, и то помоћу ракете „Сојуз-ФГ“, што представља пету итерацију легендарне ракете из 1950-их, односно њену модернизовану варијанту за 21. век. Летелица укупне масе од готово 7.500 килограма се уз помоћ роботских система повезала са Међународном космичком станицом 18. новембра у 22:28h према московском времену, на орбити од 425,8 km са 402,4 km, изнад територије Алжира. Потпуно аутоматско пристајање је извршено на руском модулу станице под именом „Звезда“.
Сам „Прогрес МС-10“ се класификује као „роботизована теретна свемирска летелица“, а њена прва верзија направљена је још крајем 1970-их у циљу одржавања пролонгираног људског присуства у Земљиној орбити. По својој структури слична је свемирској летелици „Сојуз“ (не бркати са истоименом ракетом), али се не користи за слање космонаута у свемир. За потребе рада Међународне космичке станице годишње се врше 3-4 лансирања „Прогреса“, који се по допремању залиха пуне смећем, откачињу и деорбитирају како би сагорели у атмосфери. То значи да су ово апарати за једнократну употребу.
Летелице са ознаком „МС“ представљају најсавременију итерацију ових апарата и у употреби су од краја 2015. године. Поред софистикованијих аутономних система, карактеришу их и додатни екстерни спремник за транспорт сателита, додатни систем подршке за повезивање са свемирском станицом, побољшана заштита од микрометеорита коју чине додатни панели око товарног дела, повезаност са комуникационом мрежом руских сателита „Луч“, што омогућује телеметрију и контролу чак и када летелица није у директној линији прегледа копнених радио станица, поседовање аутономног навигационог система који пружа утврђивање статусног вектора у реалном времену, навигација у реалном времену, побољшане ТВ камере, а стари систем за навигацију при повезивању са пристаништем типа „Курс А“ је замењен најновијом верзијом „Курс-НА“ који троши мање енергије.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
