Рогозин најавио сталну базу на Месецу и масовну производњу космичких ракета

Слика је симболична

Global Look Press
Русија би у наредних неколико година могла да успостави трајну, самосталну базу на Месецу, а детаљна стратегија тог историјског подухвата наћи ће се у документу „Роскосмоса“ који би требало да буде завршен у наредних десетак дана. Намера Москве да „освоји“ једини Земљин сателит у наредној деценији је позната већ дуже време, међутим њена најновија потврда дошла је од самог директора руске државне космичке агенције „Роскосмос“, Дмитрија Рогозина.

Он је у скорашњем интервјуу за Спутњик саопштио да руска Академија наука и Научно-технички савет „Роскосмоса“ управо раде на састављању стратешке документације којом би требало да „представе своју визију ангажмана на Месецу“. При томе је важно истаћи да Москва пред собом има далеко већи изазов од Американаца шездесетих и седамдесетих година прошлог века, јер циљ није само слетети на Месец, него потом и успоставити трајно присуство на њему.

Зато је током недавног сусрета Дмитрија Рогозина са његовим америчким колегом, директором НАСА-е Џимом Брајденштајном, као једна од битнијих тема разматрана ревизија сврхе Међународне космичке станице (International Space Station – ISS) у циљу доприноса будућим лунарним операцијама. Рогозин је потврдио да је са Брајденштајном постигао сагласност о „ревизији логике експеримената“ који се врше на ISS, што значи да ће они добити нову сврху. Та сврха биће постизање људске космичке аутономије од константне подршке са Земље, и то у погледу залиха ваздуха, воде и хране, као и поправки, па и производње одређених компоненти.

Руска космичка агенција „Роскосмос“ већ у том циљу намерава да истражи могућност употребе лунарног тла као ресурса за тродимензионалне штампаче, чиме би производња различитих делова космичких инсталација била омогућена потпуно независно од снабдевања са Земље. Рогозин је потврдио да његова агенција покушава да схвати да ли би било могуће из земље и минерала достпуних на Месецу добити прах који би се потом 3D штампом обликовао у жељене компоненте космичког хардвера. На тај начин би одржавање лунарних инсталација и њихова поправка били драстично олакшани. Осим тога, Месец је богат снажним енергентом хелијум-3, за који је руска Академија наука уверена да би могао да се експлоатише и користи као гориво за летелице и друге направе.

Како и Кинези гаје сличне планове, могло би да се деси да се читав пројекат претвори у велико евроазијско прегнуће за „освајање“ Земљиног природног сателита. „Не искључујемо да се наш програм за летење на Месец и формирање научне станице на његовој површини реализује са нашим кинеским колегама“, рекао је Рогозин раније и додао: „Они би могли да нам буду равноправни партнери већ наредних година“.

„Роскосмос“ планира да 2021. године започне своју прву, беспосадну мисију на Месец. Њена сврха би било анализирање тла и проналажење најбоље локације за успостављање трајне базе, вероватно негде у близини полова сателита. Сама база би била потпуно роботизована и могла би аутономно да функционише без директног људског присуства, односно свакодневне активности на постројењу би обављали специјализовани роботи, док би космонаути периодично посећивали објекат док се не стекну услови за трајније људско присуство. Слање човека на Месец је иначе у плановима „Роскосмоса“ заказано за 2030. годину. До тада ће роботизована база бити потпуно оперативна и спремна за прихват космонаута.

Нове ракете за нове хоризонте

За овако велики подухват на раздаљини од готово 385.000 километара од наше планете, Русији ће бити потребна нова транспортна средства великих товарних капацитета. И док се развој нове супертешке космичке ракете на којој раде РКК „Енергија“ и РКТ „Прогрес“ држи у строгој тајности, Рогозин је недавно проговорио о плановима развоја новог лансирног средства из фамилије „Сојуз“ ракета, односно о „Сојузу-5“, и то следећим речима: „Рад на ракети 'Сојуз-5' биће подељен у два правца. С једне стране, корпорација 'Енергија' ће развити ракету за нову свемирску летелицу са посадом (вероватно се мисли на летелицу „Федерација“, прим. аут.), док ће друга верзија ове ракете бити лакша и комерцијалнија и њу ће развијати (приватна космичка компанија) S7. Они ће направити ракету базирану на решењима за пројекат 'Сојуз-5'. Она ће бити јефтинија и моћи ће да се лансира са поморских лансирних платформи“. Спекулише се да је развој ових ракета у ствари само корак ка прављењу нове супертешке ракете која би „Сојуз-5“ користила као своје „бустере“ у првој фази лансирања.

Осим „Сојуза-5“, руска космичка индустрија ради и на развоју нове модуларне ракете „Ангара-5“ која би своје друго пробно лансирање требало да има следеће године, а увећана је и производња старих ракета типа „Протон“, чији ће број лансирања у наредној години бити драстично већи него до сада.

Реогрганизација космичке индустрије

Како би могла да изађе на крај са новим стратешким захтевима и оволиким обимом планираних лансирања, руска космичка индустрија биће у наредних годину и по дана подвргнута темељном процесу реструктуирања како би се производња свемирских летелица и друге опреме увећала, убрзала и додатно квалитативно побољшала. „Масовна производња“ је нови слоган „Роскосмоса“ у намери да завлада светским тржиштем лансирних технологија и поново афирмише Русију као светског лидера у космонаутици.

„Када имате масовну производњу, добијате профитабилну економију која користи постојећа техничка и технолошка решења, па према томе добијате и квалитет и поузданост“, рекао је Рогозин овим поводом. Он је потом прецизирао да ће се разноврсни ентитети руске космичке индустрије прегруписати у три гигантске корпорације од којих ће једна бити специјализована за производњу ракетних мотора, друга за трупове ракета и свемирских летелица, а трећа за летне и друге инструменте.

 „Роскосмос“ ће у 2018. извести укупно 17 лансирања космичких ракета, док је за наредну годину планирано више од 35.

Прочитајте такође! Мисија „Свемирски лифт”: Да ли ће сан руског научника после 120 година постати стварност?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“