Руси „освајају“ свемир: 2019. драстично више лансирања руских космичких ракета

Алексеј Варочко, директор Државног космичког научно-производног центра „Хруничев“ (ГКНПЦ „Хруничев“) који прави свемирске ракете из породице „Протон“ и „Ангара“, је средином овог месеца изјавио да ће његова компанија бити у стању да наредне године лансира чак десет „Протон“ свемирских ракета.

„Захваљујући мерама подршке од Роскосмоса, ГКНПЦ постепено улази у планирани обим производње лансирних возила у оба своја производна центра у Москви и Омску. У 2019. години очекујемо раст лансирних активности тешких ракета – извешћемо до десет лансирања 'Протона' и још једно пробно лансирање ракете 'Ангара-5'.“ – изјавио је Варочко на конференцији за медије 17. октобра.

Reuters

Имајући у виду да су ове године лансиране само две ракете типа „Протон“, а претходне четири, најављених десет лансирања у 2019. представљају драстичан скок, што сведочи о рапидном развоју руског космичког програма. И информација о другом лансирању ракете нове генерације „Ангара-5“ (која би у перспективи требало да замени „Протон“) је прилично спектакуларна јер указује на то да се дуготрајни развој ове софистициране свемирске летелице, која је свој први пробни лет имала у децембру 2014, коначно приводи крају.

Фамилија руских свемирских ракета „Протон“, уз чувени „Сојуз“, представља ударну песницу руског космичког програма још од 1965. године. Ове лансирне летелице респектабилне носивости од готово 23 метричке тоне су се од тада до данас користиле како за комерцијална, тако и за државна лансирања корисног терета у Земљину орбиту, па чак и даље – ка Марсу и Венери. До средине ове године извршено је преко 400 успешних лансирања ракета овог типа.

Нека од најпознатијих мисија „Протона“ укључују постављање главног модула свемирске станице „Мир“ у орбиту 1986. године, постављање модула „Зарја“ и „Звезда“ на Међународну свемирску станицу 1998. и 2000. године, а 2016. је ракетом „Протон“ у орбиту Марса успешно постављен специјални сателит за анализу атмосфере, у склопу руско-европског истраживачког пројекта „Егзомарс“.

Планираних десет мисија „Протона“ у 2019. години су следеће:

Војислав Гавриловић

Стиже „Ангара“

Иако је планирани број лансирања „Протона“ у наредној години заиста импресиван, можда још већи значај има други део изјаве директора института „Хруничев“ – онај о другом пробном лансирању модуларне ракете нове генерације „Ангара-5“.

Ангара

Global Look Press

Ова летелица у себи инкорпорише сва најновија достигнућа руске ракетне науке и предвиђена јој је улога главног носача сателита и другог корисног терета за руско Министарство одбране, руску космичку агенцију „Роскосмос“, али и комерцијалне партнере из целог света. Маса корисног терета који ова ракета може да понесе износи 35 тона, а њени мотори не користе агресивно-токсичне врсте ракетног горива, па се сматра и еколошки практичнијом.

Можда главна предност ове ракете је у томе што ће, за разлику од „Протона“ чија се лансирања могу изводити једино са космодрома Бајконур у Казахстану, она пружити већу лансирну флексибилност Москви тиме што ће оперсати са руског војног космодрома Пљесецк, а вероватно и са најновијег космодрома „Восточни“, лоцираног у Амурској области.

Космодром "Восточни"

Global Look Press

Прочитајте такође: Руси праве ракетни мотор који ће премашити РД-170 који је генерисао силу од 20 милиона коњских снага

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!