Заменик преседника Савета за космос и научни директор Института за космичка истраживања Лев Зељoњи је говорио о плановима за изградњу антирадијацијских склоништа на Месецу и о коришћењу роботских ровера за навођење космонаута.
Према закључцима састанка чланова Савета за космос и „Роскосмоса“ одржаног у Москви, научници су се договорили да стратегија освајања Месеца отпочне апаратима „Луна-25“, „Луна-26“ и „Луна-27“, који би имали задатак да испитају територију, испуне одређене научно-истраживачке задатке и припреме терен за наредне кораке, саопштено је РИА Новостима.
После тога би, како је то објаснио Зељoњи, на Месец стигао тим космонаута, и то помоћу супер-тешке ракете.
„Пре тога међутим постоји и средњи корак, а то је кружење око Месеца. Но, главни задатак је рад на површини Месеца: то подразумева научна истраживања уз помоћ космонаута, развој космичких опсерваторија на Месецу, и друго“, рекао је научник, додајући да би опсерваторије биле специјализоване за истраживање радио-таласне астрономије и космичких зрака.
Међу перспективним задацима освајања Месеца је и градња инфраструктуре, извлачење воденог леда, водоника и кисеоника за гориво, прављење специјалних „цигала“ од реголита (реголит је растресити слој хетерогеног материјала који прекрива чврсту стену) употребом робота како би се оне користиле за изградњу подземних склоништа, „јер је неопходна заштита од радијације“, додаје научник.
Осим тога, како наводи Зељoњи, на Месецу ће бити размештени и мобилни роботски системи – у форми аутономних ровера – који ће моћи да се користе и за транспорт космонаута.
Подсећамо да је у среду Савет Руске академије наука подржао планове за изградњу насељиве лунарне базе.
Руска орбитална база око Месеца
Планирано је да се лансирањем базног модула крајем 2025. отпочне и изградња руске националне станице у орбити Месеца. То је обелодањено у презентацији „Мапе пута реализације лунарног програма“, коју је припремио главни конструктор посадних комплекса Јевгениј Микрин.
Према овом концепту, у будућности ће руски космички бродови и друге летелице имати својеврсно „пристаниште“ у облику орбиталне станице, одакле ће се космонаути спуштати на површину јединог Земљиног природног сателита.
Исти стручњак је раније представио концепт блиско-лунарне станице, дизајниране на основама модула за Међународну космичку станицу (International Space Station – ISS). То би практично подразумевало структуру чворишта са неколицином станица за пристајање летелица, као и научним, енергетским и погонским модулима. Дотичне технологије би најпре биле тестиране у Земљиној орбити, у склопу функционисања руског сегмента ISS.
Директор „Роскосмоса“ Дмитриј Рогозин је на крају презентације саопштио да ће детаљни концепт лунарног програма Руске Федерације бити готов у наредна три месеца.