Како проучавање Сунца може да нам помогне да схватимо „свемирску климу“?

Дана десетог септембра 2017, посада Међународне свемирске станице (ISS) је морала да пређе у склониште станице како би се заштитила од радијације коју је ослободила најснажнија соларна бакља у последњих 12 година.

Група научника је одлучила да проучи овај догађај, па су развили нови метод за истраживање и прогнозирање соларних ерупција. Овај метод пре свега омогућује аутоматско детектовање великих експлозија електромагнетне енергије и плазме из Сунчеве короне.

„Анализа нам је пружила нов увид у понашање соларне плазме и њене последице у међупланетарном свемиру, што је од велике важности за разумевање и прогнозирање екстремних космичко-климатских феномена“, рекла је једна од учесница истраживања, професорка са Сколтех универзитета Татјана Подладчикова.

Гигантски облак соларне плазме и последични ударни талас нису опасност само за космонауте. Они могу да стигну до наше планете за само један дан и изазову озбиљне геомагнетне олује. Ово су феномени са највећим енергетским набојем у Сунчевом систему и крећу се брзинама од 100 до 3.500 километара у секунди.

Соларне бакље ослобађају огромне количине енергије, еквивалентне десетинама милиона хидрогенских бомби. Ови изливи енергије утичу како на људе, тако и на електричну опрему.

GOES-R

Снажна геомагнетна олуја је изазвала спонтану детонацију мина америчке ратне морнарице током рата у Вијетнаму 1972. године. Године 1989, нестанак струје у Канади је оставио готово шест милиона људи без грејања и енергије, као и радио комуникација.

Светска економија тренутно зависи од сателита за комуникацију, навигацију, управљање катастрофама и услуге финансијских трансакција, а на њих лако може да утиче свемирска клима.

Пребацивање сателита на сигурни режим рада, гашење осетљиве опреме и промена рута авиона може да помогне у избегавању негативних последица свемирске климе.

У групи истраживача који проучавају овај проблем налазе се научници са Универзитета у Грацу и из Соларне опсерваторије Канцелхохне из Аустрије, са руског Института науке и технологије „Сколково“, из америчке Националне океанске и атмосферске администрације и Кооперативног института за истраживање еколошких наука из САД, из Лабораторије за свемирске науке „Мјулард“ из Уједињеног Краљевства, са Килског универзитета и Универзитета у Потсдаму из Немачке, као и са Загребачког универзитета из Хрватске.

Резултати њихове студије објављени су у Астрофизичком журналу.

Прочитајте такође: Утврђен датум лансирања руске сонде ка Сунцу

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!