Шта је руска војска ставила у орбиту док је цео свет гледао лансирање „Сојуза“?

Reuters
Након хаварије мисије „Сојуз МС-10“ октобра ове године – која се захваљујући поузданим руским спасилачким системима није завршила трагедијом – цео свет је са пажњом ишчекивао јучерашње лансирање ракете „Сојуз МС-11“ којом је троје космонаута послато на Међународну космичку станицу у склопу редовних ротација посада на овој 150 милијарди долара вредној инсталацији.

Лансирање је извршено са космодрома Бајконур у Казахстану, стандардном ракетом „Сојуз-ФГ“, у 14:31 по московском времену. Посаду су чинили космонаут Олег Коноњенко из Роскосмоса, Ени Меклејн из НАСА-е и Дејвид Сен-Жак из канадске космичке агенције CSA/ASC. Олег је иначе ветеран космичких путовања, са укупно 533 дана проведена у свемиру, док је његовим сапутницима из ове мисије то прво такво искуство.

До пристајања на Међународну космичку станицу, и то на модул њеног руског сегмента „МИМ2 Поиск“, дошло је неких шест сати након лансирања. О беспрекорности операције довољно говори реакција портпарола америчке НАСА-е Герија Џонсона: „Ово је уџбеничко лансирање и постављање у орбиту... Сјајно полетање!“

Сама ракета коришћена у овој мисији је довежена на Бајконур у августу, док је њена припрема отпочела новембра ове године. Дана 12. новембра, Роскосмос је саопштио да су провере цурења на ракети у вакуум комори успешно завршене. Потом је уследила провера развнорсних система на ракети. За то време, 19. новембра су на Бајконур стигле главна и резервна посада Сојуза МС-11 ради финалне обуке. У склопу тога, проверена је и ваздушна непропусност њихових космичких одела типа „Сокол“. Ракета је напуњена горивом 23. новембра и истог дана упућена на финалне провере. Коначно, 30. новембра је на ракету монтирана свемирска летелица у којој ће бити посада, а наредног дана је директор мисије дао зелено светло за постављање ракете на лансирну платформу.

Након успешног лансирања и четири круга око Земље, што је све заједно трајало неких шест сати и пет минута, „Сојуз“ се са троје астронаута успешно повезао са Међународном космичком станицом. Посада „Сојуза“ је сачекала два сата да уђе у станицу, како би се притисци на станици и у њиховој летелици изједначили. Сада су пред њима 194 дана боравка у свемиру.

Све у свему, једна рутинска мисија одржавања функционалности Међународне космичке станице. Међутим, док су сви светски медији били загледани у „Сојуз МС-11“, руска војска је извела једну доста мистериознију космичку операцију. Наиме, 30. новембра је модификованом балистичком ракетом лансиран грозд комуникационих мини-сателита намењен тајној орбиталној мрежи. Званично, ракетом типа „Рокот/Бриз-КМ“ лансираном са космодрома Пљесецк, у орбиту су постављена три специјална комуникациона сателита „Родник“, међутим интересантно је да је амерички NORAD детектовао укупно пет објеката у оквиру овог лансирања (три поменута сателита, лансирно возило и неидентификовани објекат), при чему је пети направио неколико необичних орбиталних маневара какве стандардни комуникациони сателит не би могао. Слична ствар се догодила и приликом неколицине претходних лансирања „Рокота“ са Пљесецка, и то у децембру 2013. и мају 2014. Руска војска је и тада, заједно са товарима комуникационих сателита, у орбиту стављала „још нешто“ пречника 0,3 метра, што је било у стању да прави оштре маневре и нагло мења свој положај након више месеци па и годину дана мировања.

Амерички аналитичари из свега тога извлаче закључак да се ради о некој тајној руској констелацији специјалних војних сателита, чија би намена могла да буде не само шпијунска, него потенцијално и борбено-антисателитска. Штавише, Американце нарочито забрињава то што су њихови посматрачи испрва класификовали ове тајанствене објекте као „свемирски отпад“, па није сасвим јасно да ли им је неки од њих можда промакао.

Коментар некадашњег директора Роскосмоса Олега Остапенка на конференцији за медије из децембра 2015. само је пробудио још већу радозналост. Иако је рекао да објекти „Космос-2491“ и „Космос-2499“ (како су официјелно означени) нису „убице сателита“, он је саопштио како су они направљени у сарадњи са Руском Академијом наука у циљу „мирољубивог истраживања“ које није ближе објаснио. „Они су испунили своју мисију“, закључио је тада Остапенко, остављајући све да се питају каква је та мисија била.

Прочитајте такође: Ево како ће вам „Роскосмос“ омогућити да имате фрижидере који сами наручују намирнице

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“