Ево како ће вам „Роскосмос“ омогућити да имате фрижидере који сами наручују намирнице

Да ли сте чули за тзв. „интернет ствари“? Замислите ситуацију у којој на пример имате јутарњи пословни састанак. Будилник вас буди у предвиђено време и истовремено нотификује апарат за кафу да крене да вам спрема јутарњи напитак. Претходне ноћи сте до касно били на некој журци и попили сте мало више алкохола. Ваш тоалет је регистровао нешто виши ниво алкохола у крви и сада вам преко апликације на телефону приказује упутства за најбрже санирање мамурлука, са све селекцијом течности потребних за обнову нивоа електролита. За то време, ваш аутомобил, који већ има приступ вашем дигиталном календару обавеза, „зна“ којим путем може најбоље и најбрже да вас одвезе до места састанка. Но, уколико је саобраћај густ, он ће аутоматски јавити пословном партнеру са којим се састајете да ћете каснити десет минута. Успут схватате да сте заборавили да докупите папир за штампач у вашој канцеларији. Ништа зато, ваша „паметна канцеларија“ је већ регистровала мањак репро материјала и аутоматски већ наручила нове залихе према оптималном односу цене и квалитета. Исто је урадио и ваш фрижидер, који је детектовао мањак појединих намирница и аутоматски их наручио.

Све ово звучи као исечак из неког футуристичког, научно-фантастичног филма, међутим са технологијом познатом као „интернет ствари“ (Internet of Things - IoT) постаје реалност. Ова технологија представља међуумрежавање физичких објеката, возила, зграда, „паметних уређаја“ и других ствари са уграђеном електроником, софтвером, сензорима и конективношћу, чиме је омогућена размена података са произвођачем, оператером и/или другим повезаним уређајима. IоТ омогућава да објекти буду опажени и контролисани даљински, путем постојеће мрежне инфраструктуре, стварајући тако могућност директније интеграције физичког света и рачунарских система, што резултује повећањем ефикасности, тачности и економске користи, уз смањење људске интервенције. Већ на први поглед је јасно да ће овај концепт формирати изразито уносно тржиште у годинама које долазе. А руска државна космичка агенција „Роскосмос“ је недавно саопштила да циља управо то настајуће тржиште у својим пројекцијама за блиску будућност.

Амблем Роскосмоса

Reuters

Питате се какве везе једна космичка агенција има са „паметним канцеларијама“ и фрижидерима који аутоматски наручују намирнице? Одговор је једноставан – сва та огромна размена података одвија се преко одређене технолошке инфраструктуре у којој су чворишни елементи сателити који круже око наше планете. „Роскосмос“ је стога одлучио да се пробије на тржиште интернета ствари формирањем сопственог, комерцијално конкурентног сателитског система под називом „Маратон“. Према документу који је агенција доставила РИА Новостима, „Маратон“ ће бити део шире констелације руских сателита, познате под називом „Сфера“, коју ће чинити око 640 комуникационих, навигационих и надзорних сателита на висини од око 870 километара. Сама „Сфера“ је такође конкурентски пројекат, који се такмичи са америчким комерцијалним сателитским констелацијама Starlink (у власништву чувеног Спејс-Икса) и OneWeb. При томе, руска технологија има стартну предност, с обзиром на то да пружа прилично висок квалитет услуга по знатно нижим ценама од америчких конкурената.

Представник руске Академије космонаутике Андреј Јонин је изјавио да ће при формирању „Маратона“ бити неопходно учешће иностраних партнера, с обзиром на то да је предвиђено да систем има глобални ефекат. „Постоји неколико сегмената сателитске комуникације. Док амерички Иридијум већ дуго и успешно функционише на тржишту гласовне сателитске комуникације, амерички OneWeb и Starlink доминирају у сегменту широкопојасног интернета. Интернет ствари је трећи сегмент. Рад у овом сегменту ће бити успешан уколико услуге буду пружане по најнижим ценама, пошто ће поменути амерички системи учествовати и у њему.“ – објаснио је Јонин. Према његовим речима, обарање цена услуга захтеваће „најинтензивнију могућу оптимизацију“ пословних процеса и технолошких процедура, као и производње и одржавања самих сателита. Све то ће захтевати партнерство са приватним сектором, односно са технолошким гигантима из Русије и иностранства.

Ангара

Министарство одбране РФ

Према тренутно доступним информацијама, није познато колико ће тачно сателита чинити систем „Маратон“, нити ког ће они модела тачно бити. Предвиђено је да прва лансирања „гроздова“ сателита у оквиру пројекта „Сфера“ буду извршена 2022, док би комплетна констелација требало да буде оперативна 2026. године. Сама констелација ће бити технолошки изузетно напредна, а према речима заменика директора „Роскосмоса“ Николаја Севастјанова, карактерисаће је мултипроцесорски суперкомпјутери, дигиталне гео-информационе технологије и неуронске мреже са вештачком интелигенцијом способном за самостално учење. Сателите ће у орбиту допремати тешке ракете нове генерације типа „Ангара-5“. Више о ракети „Ангара-5“ можете прочитати овде.

Прочитајте такође! Орбитални топови и ласерски пиштољи: Осврт на тајни совјетски космички арсенал

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!