Индијски експерти: Зашто ловци Су-30МКИ нису бранили индијско небо од агресора?

Према информацијама неименованог извора који је запослен у индијском Министарству одбране, пројекат изградње ојачаних хангара¹ је одобрен тек 2017.године. Дакле, пуне две деценије од момента када су ови авиони набављени, што је апсолутно недопустиво за озбиљна ратна ваздухопловства и војску у целини, преноси интернет порта Бог-рата

МиГ-21-93 "Бизон"

Извор фотографије: Интернет портал Бог-рата

„Услед бирократског одлагања нисмо успели да изградимо неопходне хангаре за вишенаменске ловце Су-30МКИ који би били базирани у близини граничне линије са Пакистаном. Комитет за питања безбедности је одобрио овај пројекат тек крајем 2017.године“- рекао је извор из индијског министарства. Услед техничког разлога авиони Су-30МКИ нису могли да буду распоређени у близини границе са Пакистаном и правовремено реагују на дејство противничке авијације.

Неименовани чиновник из министарства је рекао да су потребне три до четири године за реализацију овог пројекта. Међутим, још није утврђено колико ће се уопште изградити специјализованих хангара, нити колико ће то све коштати

У рано јутро, 27.фебруара ове године, групација јачине две ескадриле РВ Пакистана (више од 20 авиона) пресекла је линију контроле у намери да изврши удар по индијским копненим циљевима употребом једрећих бомби Н4. Међутим, те планове су им покварили ловачки авиони МиГ-21 „Бизон“ који су са својим капацитетима присутни у овом региону, и који су брзо реаговали на  агресију.

Поред ловаца МиГ-21 „Бизон“, према пакистанској групацији авиона полетели су и модернији ловачки апарати РВ Индије („Мираж-2000“ и Су-30МКИ). Међутим они су се у том моменту налазили исувише далеко од рејона инцидента. Они су на ово подручје простигли тек када се практично све завршило. Према индијским подацима, у неравноправном сукобу са групацијом пакистанских авиона, оборен је један пакистански ловац Ф-16 и један индијски МиГ-21 „Бизон“.

МиГ-21-93 "Бизон"

Извор фотографије: Интернет портал Бог-рата

Индијско ратно ваздухопловство је још пре 22 године набавило први контигент ловачких авиона Су-30. До данашњег дана, Индија је од Русије набавила укупно 272 ловца, од чега се њих 240 налази у оперативној употреби. Међутим, расходи који су неопходни за изградњу адекватне инфраструктуре за ове авионе, нису били укључени у целокупан уговор. Индијско ратно ваздухопловсто је питање изградње хангара за ове авионе, покренуло у моменту када се на његовом челу налазио маршал Норман Браун (N.A.K. Browne), који је ову функцију обављао у периоду авг. 2011-дец.2013. г.

Експерти сталне парламентарне комисије за одбрану су у свом извештају из 2016.године указали на кашњење у изградњи неопходних хангара за савремене ловачке авионе Су-30МКИ. Они су истакли да се овакво стање мора хитно решити, јер је број специјално ојачаних објеката за смештај авиона недопустиво мали.

Су-30МКИ је вишенаменски ловачки авион направљен на бази Су-30. Налази се у РВ Индије у броју од неких 250 јединица. Његова основна намена је остваривање ваздушне превласти на ширем простору.

Опремљен је модерном авиоником која је реализована у кооперацији Русије-Индије-Француске и Израела. Авион поседује радар са пасивном фазираном решетком Н011 Барс. Ово му омогућава да употребљава широк спектар модерног ракетног наооружања класе ваздух-ваздух, ваздух-земља и ваздух-море.

Према речима бројних аналитичара, како са истока тако и са запада, Су-30МКИ је један од најбољих ловачких авиона на свету.

¹Ојачани хангари служе за заштиту авиона од удара непријатељске авијације, посебно од вођених ракета класе ваздух-земља. За време рата са Пакистаном (1965. година) индијска авијација је изгубила неколико авиона јер су се налазили поптуно необезбеђни на аеродромској писти, без икакве заштите.

Прочитајте такође! Није за бацање: Како су Индуси на бази тенка Т-55 направили тешки транспортер Tarmour

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!