Историја сведочи да је зима увек била један од највећих проблема завојевача Русије. Са њом су се суочили Пољаци 1610. године, Наполеон 1812. и Хитлер 1941. Међутим, савремено ратовање у 21. веку је такво да фактор „руске зиме“ више није толико битан. Наиме, 2019. године су се у арсеналима водећих светских сила појавили потпуно нови офанзивни системи какве није имала ниједна земља са којом је Русија раније ратовала. У питању су високопрецизни пројектили и нуклеарно оружје.
Сценарио бр. 1. Ратовање уз примену високопрецизних система без нуклеарног оружја.
„Ново оружје непријатељу омогућава да потпуно занемари проблем ’руске зиме’“, сматра војни аналитичар агенције ТАСС Виктор Литовкин.
По његовом мишљењу, сваки савремени војни конфликт између Русије и агресора ће се углавном сводити на борбу за контролисање неба, космоса и мора, јер ће ураво са тих страна на становништво полетети ракете и високопрецизне бомбе.
„Борбе на копну ће се водити за контролу над стратешки важним објектима и тачкама, али тек када ракете и бомбе ликвидирају огромну већину објеката који представљају опасност – велике градове (Москву, Санкт Петербург и др.), мостове, водене канале, аеродроме, радарске станице, итд.“, додаје војни експерт.
Треба имати у виду да површина територије Русије износи 17 милиона квадратних километара, тако да ће управо контролисање тих тачака и свих саобраћајница бити темељ на коме се заснива контрола над целом земљом.
„Али чак и ако потенцијални агресор успе да заузме поменута чворишта, мораће да се припреми за дугогодишњи и крвави герилски рат, или за уличне борбе попут оних у бици за Стаљинград, када су се мали совјетски и немачки одреди борили за сваку стамбену зграду или улицу“, закључио је аналитичар.
Сценарио бр. 2. Рат уз примену нуклеарног оружја.
Ратна доктрина Русије подразумева примену нуклеарног оружја као крајњу меру у случају опасности по даљи опстанак земље. Према томе, чак и ако Русији из неког разлога не пође за руком да се одбрани традиционалним путем и без великих жртава, она ће у тој ситуацији применити своје последње средство.
„Такав рат против Русије неће дуго трајати – свега пар часова. Он подразуева гарантовано узајамно уништење, јер Москва има нуклеарно оружје, као што га вероватно има и сваки потенцијални агресор који одлучи да нападне Русију. Тешко да ће Бангладеш или Никарагва одлучити да нападну Москву“, сматра бивши војни аналитичар листа „Известия“ Дмитриј Сафонов.
Експерти се слажу да је данас мало вероватно да неко зарати против Русије на „класичан“ начин (покретањем великих трупа и офанзивом на неколико фронтова).
„Тај рат ће се одвијати или по ’нуклеарном’ сценарију или у формату економског рата (санкције, ограничење финансирања од стране светских банака, итд) и диверзија у самој Русији (финансирање терористичких организација на територији Русије као и прозападно настројених опозиционих политичких снага)“, закључује Сафонов.