Како је Русија оснивала „парапсихолошке јединице“ и уздала се у њихове натприродне моћи

Чланак у званичном часопису руске армије посвећен „супервојницима“ изазвао је жестоку дискусију јер је аутор писао о томе како војска тренира своје људе да читају мисли. Да ли је у таквим изјавама било бар мало истине?

„[Парапсихологија] омогућава да се непријатељ победи без контакта“ – тако почиње свој чланак пензионисани пуковник Николај Поросков. Текст је објављен у званичном часопису Министарства одбране Русије „Армейский сборник“. Поросков тврди да руска армија од 1980-их развија технику метаконтакта и да је та техника, благо речено, важан фактор војне обавештајне службе.

„Они који су упознати са метаконтактом могу да учествују у невербалном саслушавању“, пише Поросков. Другим речима, могу да читају мисли. „Они заробљеног војника виде као на ’рендгену’... Не постоји начин да се такво саслушање избегне или да се било какве чињенице сакрију. Међутим, већ у следећем реду аутор тврди супротно: „Припадници Спецназа, дипломате, руководиоци индустријских предузећа и банака на обуци уче како да се одупру таквом саслушању“.

Искуство делфина

Ако сретнете делфина будите опрезни – то може (а можда и не може) бити руски агент.

У сваком случају та обука је од користи јер, како тврди Поросков, парапсихолошке вештине помажу људима да уче стране језике, да се одупру осећању бола, да налазе непријатељске замке и складишта, да хакују компутерске програме, прислушкују радио-везу и друге комуникације, и да данима живе без хране и сна. Све у свему, парапсихолог постаје нешто налик на Џедаја или професора Ксавијера из филма X-Men. Како су Совјети открили такву технику? Природа им је помогла.

„Руски стручњаци су успели да успоставе телепатски контакт са делфинима и да им преносе невербалне команде које су делфини испуњавали. Испоставило се да се такве методе могу применити и за контакте са људима“, пише Поросков. Само није јасно да ли је неки делфин успео да хакује компјутер или научи страни језик...

Сумњив чланак

Можда су и војници из филма „Људи који зуре у козе“ („The Men Who Stare at Goats“, 2009) такође велики парапсихолози.

Не би било ништа необично ако би неко схватио Поросковљев чланак као опис радње научно-фантастичног филма, али су многи били изненађени што је такав текст објављен у часопису руског министарства одбране.

„Војна парапсихологија има право на постојање. Доста се развијала од 1960-их до 1980-их. Методе је осмислила совјетска Академија наука у покушају да открије човекове натприродне способности... Данас се чине покушаји да се активирају знања стечена у том периоду“, пише Анатолиј Матвијчук, начелник аналитичког одељења часописа „Солдати России“.

Многи научници су, међутим, скептични према сличним тврдњама. Јевгениј Александров, председник Комисије за борбу против псеудонауке при председништву Академије наука, не признаје парапсихологију као науку: „Такви радови [који описују војну парапсихологију] заиста су постојали и били предмет проучавања... Русија, као и многе друге земље, [данас] третира таква истраживања као псеудонаучна. Све је то чиста будалаштина“.

Александров је парапсихологију окарактерисао као „бајке за децу“ и рекао да не постоји ниједан доказ таквог деловања: „То једноставно није могуће. То је начин да се извуку средства из државног буџета. У Русији је та прича завршена почетком 2000-их, када је расформирана војна јединица бр. 10003 која се, између осталог, бавила таквим псеудонаучним појавама са циљем да их примени у војне сврхе“, рекао је Александров

Војници покушавају да призову ванземаљце

Ово је фотографија са праве руске војне вежбе. Ништа посебно – нема ни парапсихолога ни ванземаљаца.

Војну јединицу бр. 10003 коју помиње Александров основало је Министарство одбране Совјетског Савеза крајем 1980-их. Она је имала је моћну финансијску и политичку подршку власти.

„Наш циљ је био да анализирамо програме психолошког ратовања САД и земаља НАТО-а, да развијемо сопствене методе енергетско-информационог утицаја на непријатеља, да заштитимо наше лидере од парапсихолошких напада, итд“, објаснио је бивши командант јединице бр. 10003, генерал Алексеј Савин. Да би ово постигли они су проучавали различите случајеве парапсихолошких техника и натприродних људских способности широм света.

Савин је испричао како је 1991. године Михаил Горбачов чак послао совјетске парапсихологе да успоставе контакт са ванземаљцима. „Познати парапсихолог Марк Миљхикер, написао је Горбачову писмо са тврдњом да ће се једнога дана у јуну свемирски брод спустити у пустињу Кизилкум (између Казахстана и Узбекистана) да контактира са нама“, сећа се Савин. „Отишао сам у Кизилкум са нашим момцима... Чекали смо целе ноћи око ватре али се НЛО није појавио“.

Са друге стране, тврди он, парапсихолози су испуњавали многе задатке, на пример, помогли су да се пронађу терористи у Чеченском рату (1994-1996), уцртавали су минска поља на карте и помогли Србима током бомбардовања Југославије откривајћи нападе НАТО-а. „Па ипак, нама није дозвољено да све откријемо“, закључује Савин.

Скептицизам

Све те тврдње нису оставиле никакав утисак на научнике који су сматрали да је већина онога што је урадила јединица бр. 10003 заправо траћење државног новца. Зато је 1999. године Комисија за псеудонауку апеловала на државу да истражи „примену фундаменталних природних закона који нису познати традиционалној науци... између осталог, пројекте на којима ради војна јединица бр. 10003“. Убрзо после тога, 2003. године, Русија је расформирала ову јединицу.

То не значи да у Русији више нема оних који верују да негде у тајним лабораторијама још увек има војних парапсихолога који својим натприродним моћима бране отаџбину. То доказује и чланак Николаја Пороскова. Традиционална наука, међутим, одбацује постојање ванземаљаца и телепатских способности, и тврди да су такозвани парапсихолози заправо најобичнији шарлатани.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“